На двоточкашу по Тибету и с децом до мора

Ужице – Уз осмех и подршку Ужичани увек отпоздраве кад овдашњи бициклиста и атлета Милорад Драгашевић Бели, иза кога су десетине хиљада пређених километара на двоточкашу, прође градом са необичном бицикл-приколицом у којој уживају његове ћерке Нађа (11 година) и Ања (17 месеци).

Раније им се у овој породичној активности придруживала супруга и мајка Јелена, али је у последње време – трудница је, носи треће дете – оправдано одсутна.

Паролу „што више активности у природи” уселио је у породицу Драгашевић упорни и снажни Милорад (42). Од младости озбиљно је посвећен захтевним спортовима, резервисаним за храбре.

Бавио се подводним риболовом (рони на дах око четири минута), завршио је курс горске службе спасавања, а не страхује ни од висина, припадник је резервног састава 63. падобранске бригаде. Радо планинари, природа га привлачи.

Бициклизму је, ипак, посебно посвећен. Рекреативно вози од 1998. године и то на дуге стазе.

Од тада је, рецимо, укупно 13 пута бициклом из Ужица ишао на море и враћао се: преко Полимља кроз кањон Мораче до Сутомора и преко Жабљака до Требиња и Дубровника.

У свом граду је, ипак, познатији по бициклистичким турама дугим хиљаде километара. Тако је 2010. године возио од Ужица до Барселоне и назад, заједно са Владимиром Шевкушићем и Видославом Анџићем.

Већ 2011. године стигао је са Шевкушићем на двоточкашу до Хиландара, возио до Трансилваније са Сименуом Недовићем, а те године је бициклом шпартао и по Тибету.

Била је то бициклистичка експедиција „Тибет 2011.” између Ласе и Катмандуа, преко четири превоја на 5.200 метара надморске висине. Драгашевић, иначе, на два точка сада годишње прелази између 5.000 и 7.000 километара.

– Важна су ми, наравно, сва та достигнућа, али драже породичне туре са ћеркама и супругом. Испочетка је Јелена била скептична, питала се да ли је паметно да с малом децом планинаримо и возимо бицикле, а кад је видела колико Нађа и Ања то воле и како нам прија, свака сумња је нестала – каже за наш лист Бели.

Од њихових породичних планинарских тура, када су малу Ања носили у планинарском ранцу за бебе, Драгашевићи помињу планинарење Таром, до врха Чиготе, излазак на Овчар и Каблар.

Што се тиче заједничких бициклистичких путовања, чланови ове породице најчешће возе кањоном реке Ђетиње, од Ужица до Злакусе и Јелове Горе, те од Карана до Пожеге. Тада је мала Ања у наменској приколици на два точка, а родитељи и Нађа на својим бициклима. У плану им је и породична тура до мора, из Ужица до Сутомора...