И „Газела” чека изборе

Због пада владе и распуштања Народне скупштине блокирано је око 340 милиона евра планираних за инфраструктуру. Обнова моста Газела у Београду, али и поправка сто мостова, изградња пута Кокин Брод – Нова Варош, Коридор 10, санација клизишта и  низ других пројеката, који треба да буду финансирани из кредита европских банака вероватно неће започети до јесени, јер уговори о повлачењу новца нису верификовани у скупштини.

Из истих разлога у процедуру није ушао ни енергетски споразум између влада Србије и Русије, који такође треба да буде потврђен у скупштинама двеју земаља, како би могао да буде реализован.

Највише уговора, који су већ у процедури, односи се на давање гаранција за обнављање путева, али на чекању су и пројекти обнове клиничких центара (200 милиона евра), рехабилитације борског региона (24,3 милиона евра), модернизације енергетског система (6,6 милиона), енергетске ефикасности, унапређења пољопривреде…То значи да је због распуштања парламента блокирано више од 420 милиона евра кредитних аранжмана.

Примера ради, Европска инвестициона банка је дала кредит у износу од 33 милиона за обнову Газеле, која је требало да почне у октобру одмах после завршетка обилазнице Остружница – Ибарска магистрала. Шест страних компанија је прошло претквалификациони тендер али извођач радова неће бити изабран док посланици не ратификују уговор са банком, који је у скупштинској процедури од октобра прошле године. То би, према неким проценама, могло да одложи почетак преко потребних радова и до годину дана.

Миодраг Јоцић, државни секретар за инфраструктуру, објашњава да се на усвајање закона о потврђивању уговора о гаранцији често чека од седам до десет месеци и да то искључиво зависи од парламента.

Посланицима смо пре неколико месеци доставили читав сет уговора међу којима је кредит од 66 милиона евра код инвестиционе банке, од кога би половина новца била утрошена за Газелу и прилазне путеве. Остатак би отишао на обнову мостова по Србији. Нашли смо се у прилично неугодној ситуацији јер се нико није надао да ће скупштина бити распуштена. Одобрени кредити не могу да се троше, иако су сви уговори прошли кроз владу. Ништа нам друго не остаје него да сачекамо формирање новог парламента – каже Јоцић.

Зајам за обнову мостова по Србији треба да се реализује у десет транши до 2010. године.

На „стендбају” је и кредит са Европском банком за обнову и развој вредан 25 милиона евра, за обнову аутопута кроз Београд и санацију Кружног пута.

Није ратификован такође ни зајам Европске банке за обнову и развој у укупном износу од 115 милиона евра намењених изградњи дела обилазнице око Београда, од Батајнице до Добановаца.

Осим тога међународна банка за обнову и развој одобрила је зајам од 36,8 милиона евра за „додатно финансирање пројеката реконструкције саобраћаја”, а крајњи рок за повлачење средстава је 30. јун 2011. године.

Јоцић напомиње да је буџетом за 2008. годину планиран и кредит од 40 милиона евра за наставак обилазнице до Бубањ-потока, као и 60 милиона евра пута од Нишке Бање до Беле Паланке.

М. Авакумовић

----------------------------------------------------------

Поповић: Споразум са Русијом ће ратификовати нови парламент

Министар рударства и енергетике Александар Поповић изјавио је јуче да ће Споразум о сарадњи Русије и Србије у области гасне и нафтне привреде сасвим сигурно бити ратификован после формирања новог скупштинског сазива. „Нема разлога за нервозу. Ратификација у мају или јуну неће много утицати на примену споразума”, оценио је Поповић.

Министар ту тврдњу заснива на претпоставци да ће странке које су у претходном сазиву парламента подржале споразум са Русијом, имати већину и у будућем распореду снага у Скупштини Србије, па зато ни ратификација неће бити спорна. „Готово је сигурно да ће те странке, без обзира на то ко ће формирати владу, такође имати позамашну већину у парламенту због чега мислим да ратификација неће бити спорна у наредном периоду након формирања скупштине”, рекао је Поповић.

Он сматра да кашњење ратификације не би требало да омета и спровођење споразума, јер је он дугорочан и предвиђа да би градња гасовода требало да почне крајем 2011. године.

Поповић је прецизирао да ће до сада договорени рокови бити испоштовани, што се пре свега односи на рок (25. мај 2008. године) за формирање заједничке компаније „Србијагаса” и „Гаспрома” која би била задужена за изградњу студије изводљивости а потом и изградњу дела гасовода „Јужни ток” кроз Србију.

Танјуг