Мишчевић: Дијалог мора да се настави и чак убрза

Дијалог Београда и Приштине мора да се настави и чак убрза, јер је овако налик на брод с много рупа и ако се заустави потонуће, и зато треба да наставимо да се крећемо, оцењено је синоћ на Београдском безбедносном форуму (БСФ).

Шефица преговарачког тима Србије у приступним преговорима са ЕУ Тања Мишчевић оценила је да је наставак дијалога Београда и Приштине од круцијалног значаја, али да Београд и Приштина имају различит приступ по питању шта је то о чему треба разговарати.

Она је на вечерњем панелу БСФ рекла да је њен утисак да су схватања дијалога различита, јер Београд, када разговара о нормализацији односа, жели да разговара о оним стварима које би побољшале положај свих грађана, без обзира на националност, на Косову, док Приштина мисли да треба да се прича о статусу.

„Не разговарамо о истим стварима”, констатовала је Мишчевић додајући да је подршка ЕУ потребна како би се пронашло заједничко схватања које су теме о којима треба разговарати.

Она је навела да је, када је Београд започео скрининг за поглавље 35, једна обавеза била да се наведу које следеће теме дијалога треба да буду.

„Ми смо веома озбиљно радили на томе и јасно ставили до знања да је време да се разговара о имовини. Није логично да се започну разговори о телекомуникацији без разговора о имовини, јер се они не могу завршити без решења за имовину”, објаснила је Мишчевић.

Она је истакла да је имовина важна европска вредност, али да Приштина није пристала на расправу о томе, већ је желела о свему другом да разговара, па тек онда о имовини.

Мишчевић је изразила уверење да се разговори морају наставити.

Такође је казала да Србија пут ка чланству у ЕУ види као могућност за спровођење интерних реформи.

„За нас није само ЕУ циљ, већ пут ка достизању стабилне демократије. О томе постоји разумевање у друштву”, подвукла је она.

Мишчевић, подсетивши да је позвана да предводи приступне преговоре зато што је пратила преговоре других земаља, приметила је да се ниједна земља није суочила са Поглављем 35.

„Понекад сам фрустрирана јер не разумем који су нови кораци, јер не постоји раније искуство”, казала је она.

Према њеним речима нико не зна тачне критеријуме како ће Србија бити оцењена за рад на дијалогу или да ли би друга страна могла, својим деловањем, да угрози позицију Србије.

Такође је подвукла да преговори Србије са ЕУ представљају више од реформских процеса, и да се не ради само о Косову.

„Отварање поглавља 23 и 24 је од екстремног занчаја за Србију. Имплемтација акционих планова за ова два поглавља је битно јер је наш посао успостављање владавине права”, објаснила је она.

Извршни директор косовске Балкан групе Наим Рашити сматра да је после почетка дијалога Београда и Приштине 2011, а затим потписивања првог споразума 2013, комуникација између влада запела и да је зато потребно да се, осим на том нивоу, разговор води и на нивоу косовског и српског друштва.

Како је оценио дијалог треба да се убрза, јер је он налик на брод с много рупа - Ако се заустави потонуће, и зато треба да наставимо да се крећемо.

Рашити је оценио да су тврдње да је дијалог Београда и Приштине у корист грађана, заправо истрошене, и да то владе морају да поправе.

„Морамо да видимо шта тражуи Брисел. Треба да тражимо од Немачке, Аустрије и осталих земаља да помогну ЕЕАС”, рекао је Рашити.

Како је констатовао, дијалог о нормализацији не може да се води наредних 15 година, већ треба да се одреде рокови када ће се имплементирати договорено како би се разговор што пре окончао.

„Како сада ствари стоје, константни преговори о енергетици и телекомуникацијама исцрпљују. Грађани имају утисак да је то због политичких елита које грађанима говоре једну причу, а да затим другу причу говоре када су у Берлину или Бечу и осталим градовима”, рекао је Рашити.

Народна посланица у Скупштини Србије Гордана Чомић подсећа да је идеја Бриселског споразума била да грађани почну боље да живе, али да то није тако јер се дијалог Београда и Приштине интерпретира на различите начине, у зависности да ли говоре српске или косовске власти.

Она је додала да је потребно да буде више објашњења зашто је дијалог добар, да се грађанима не ускраћују информације, јер житељи обе стране не осећају да се крећу напред и да разговори српских и косовских представника доприносе бољем животу.

Чомић је констатовала да је друштво несрећно и фрустрирано јер им нису испуњена очекивања нити виде како ће то бити, нагласивши да несрећно друштво не може бити мотор промена.

Она је додала да не постоји воља да се заиста реше питања која коче процес нормализације, и додала да би прво требало из једначине прво уклонити оне који кваре процес, попут чланова организованог криминала, оних који би, нормализацијом односа, изгубили новац или гласаче...

Почасни генерални директор Европске комисије Пјер Мирел истакао је да нормализација односа између Београда и Приштине јесте важан услов за пријем у пуноправно чланство Србије у ЕУ, али је подвукао да је то важно и како би се обезбедио фер третман за Србе на Косову, као и за Косово, да би једног дана добило међународно признање које још нема и како би могло да заиста постане независна држава.

Он је истакао да пут ка чланству у ЕУ не значи само превазилажење билатералних изазова, већ да је то политички избор и избор идентитета.

Мирел је додао и да свака једнострана одлука, мимо дијалога Београда и Приштине, може само да нашкоди том процесу, да произведе још фрустрација, повећа утицај националистичке политике и отежа налажење решења.

Он се сагласио са претходним говорницима да је време да се пређе са дијалога на нивоу влада, на шири дијалог, на парламенте, пословну заједницу, грађанско друштво.

Европа треба, како сматра Мирел, да помогне долазак инвеститора на Косово, као и да се направи нека врста Маршаловог плана, да се обезбеди новац и за Косово и Србију, како би помогло развоју тог дела. (Танјуг)