Три представника протераног народа

Поводом текста „Зашто Србија нема резервисана места за припаднике мањина у скупштини”, Ловела Франића, од 7. октобра 2016.

Свашта можемо прочитати у последње време у „Политикиној” рубрици „Погледи”, но текст Ловела Франића, који себе проглашава публицистом из Сплита, „Зашто Србија нема резервисана места за припаднике мањина у скупштини”, ме је заинтригирао. Ко је тај дрвени адвокат хрватске мањине у Србији, обесправљене, по њему? Наћи ћемо га на порталу „Хрватско небо”, где је тај „публициста” објавио целих седам колумни.

Има ли на том „хрватском небу” места за Србе? Ми знамо да нема. Та јефтина финта о „осам представника” националних мањина у Хрватском Сабору, међу којима су „чак” три српска представника систематски „очишћеног” народа са хрватског тла, може заварати само европске бирократе, уљуљкане флоскулама политичке коректности. Срби су, од народа који је пре Другог светског рата чинио више од четвртине становништва Хрватске, а после рата и НДХ геноцида 15 одсто становника, за цигло двадесет година (1991–2011) спао на данашњих 4,3 процента, с тенденцијом даљег нестајања. А од конститутивног народа постали су „народна” мањина. Које ускоро неће ни бити.

Али Франићу то, наравно, нимало не смета. Његов миран сан ремети, ето, чињеница, да су Хрвати (а то су, свакако, сви Буњевци и Шокци, који себе не сматрају Хрватима) у Србији обесправљени. Јер немају загарантовано место у нашој скупштини. А према „демократским” начелима ЕУ, морају га имати, њих цигло педесетак хиљада. Упркос изузецима као што су Француска, Енглеска и ини. Но, зна Хрватска шта су људска права и како се остварују, осим у случају кад су у питању Срби, Роми, Јевреји, вечита мета за одстрел. А то зна и Ловел. Анонимни публициста који досеже врхунац своје богате каријере текстом у „Политици”. Текстом који ваљда доказује политичку коректност ове новинске куће, шта ли?

Публициста из Београда