Европа неће руски капитал

Специјално за „Политику”

Москва, 16. марта – Један од најважнијих закључака управо завршеног самита Европске уније, одржаног у Бриселу, јесте такозвани пројекат националних привилегија који ће европским државама омогућити да ограниче прилив непожељних инвестиција. Тако се међу земљама чији је новац у Европи непожељан, поред Кине и блискоисточних земаља, нашла и Русија. То је, према писању немачког листа „Ханделсблат”, образложено мишљењем да Русија „омета стране инвеститоре” да улажу новац у њена предузећа, што је у приличном нескладу са увереношћу многих немачких предузетника у то да су у Русији веома повољни услови за инвестирање. Доказ је и укупан износ страних инвестиција, који је само у прошлој години достигао историјски рекорд. Према подацима Централне банке, чист прилив капитала у 2007. износио је 82 милијарде долара – двапут више него 2006. године.

Истовремено, према проценама компаније Cushman & Wakefield, најпривлачнији градови за инвестирање у Европи су Москва и Санкт Петербург. У Русији своје фабрике већ граде „Тојота” (у Петербургу), „Мицубиши” (у Калуги)... Странци улажу новац у истраживања нових налазишта нафте, гаса, драгоцених метала. Прошле године куповали су углавном активе ЈУКОС-а и руских електрана. Италијански „Енел” и „Ени” су у гасне активе ЈУКОС-а уложили 5,8 милијарди долара. Уједињење актива „Русала”, „Суала” и швајцарског „Гленцора” процењује се на 10,6 милијарди долара...

Занимљиво је да је иницијатор пројекта ограничавања Немачка, чији је обрт са Русијом виши од 50 милијарди долара годишње.

У сваком случају, земље ЕУ добиле су зелено светло да појачају контролу државних фондова других земаља које инвестирају у европску економију и право да штите националну економију од нежељених инвеститора. Другим речима, ЕУ ће дозволити својим чланицама да самостално стављају вето на инвестиције тих земаља. У пројекту резолуције самита говори се о томе да је за заштиту ЕУ од страних инвестиција пожељна јединствена европска политика.

Да се Европска унија плаши да ће њене активе купити државни фондови из Русије, Кине и земаља Блиског истока било је јасно још у јулу 2007. када је Европска комисија почела да изучава могуће последице таквих улагања. Француска и Немачка су се тада посебно бринуле за своју јувелирску индустрију, а Мађарска и Пољска за енергетски сектор. Председница немачке владе Ангела Меркел и француски председник Никола Саркози изразили су стрепњу да ће страни државни фондови куповати европске активе следећи политичке и друге циљеве.

„Русија и Кина, улажући новац у најважније енергетске гране у ЕУ, не следе економске, већ стратешке и политичке циљеве”, тврди и председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо.

Крајем фебруара Европска комисија објавила је предлог за регулисање инвестиционе делатности државних фондова из „сумњивих” земаља. Од њих ће се тражити информација о размерама и пореклу актива, структури инвестиција, као и о правилима регулисања надзора у складу с којима они делују у својим земљама. Поред тога, фондови ће морати да објаве документ који ће одредити опште циљеве инвестиција и открити информације о општим принципима њиховог односа с влашћу.

Уосталом ни до сада свет није радо прихватао руски новац. Европа се одавно труди да на своје тржиште не пусти велике руске компаније, посебно енергетске као што су „Гаспром” и „Лукоил”. Иако овакве мере увек изазивају негативне реакције и отпор, руски аналитичари не сматрају да ће то нанети нарочиту штету економији Русије. Напротив, многи сматрају да ће ефекат бити веома позитиван јер ће онемогућити одлив капитала. Једина опасност односи се на средства Резервног фонда и Фонда националног благостања која су уложена у најдоходовније европске хартије од вредности. Ако се забрана оствари Русија ће морати да их уложи у мање доходовне акције.