Поезија није баук

Да се поезија не мора увек „гласно” чути само на књижевним вечерима и често уштогљеним промоцијама књига, када не тако успешно допре до ушију уснуле публике, сведочи занимљив подухват „Крилате песме”, које су осмислиле песникиње Гордана Влајић, Иванка Радмановић и Милосава Павловић. Наиме, оне су се досетиле да своје и стихове својих, како су их назвале, пријатеља – људи од пера и надахнућа (Радомир Андрић, Матија Бећковић, Димитрије Буквић, Гордана Пешаковић, Јасмина Радовановић, Иван Лаловић, Рајко Џаковић, Петар Жебељан...), читају на сасвим неуобичајеним местима, бар када је реч о поезији.

Тако, њихове песме и кратку прозу могли су чути и путници аутобуса, трамваја, брода, али и посетиоци градских тргова, ресторана, галерија, школа, па чак и гробља (Вараждинско гробље), јер и то је живот, објашњавају поетесе. А недавно су из викенд предаха, на кратко, тргнули својим стиховима путнике воза „Романтика”, који их је онако тромо, старински, у духу неких других безбрижнијих времена, возио ка Сремским Карловцима. На тај начин, у свом стилу, представиле су и недавно објављен зборник „Крилате песме и пријатељи” у којем су се нашла дела свих оних који су учествовали у овом необичном разбуђивању нације и свих оних који су у колотечини свакодневице заборавили на лепу реч... Зборник је објављен у издању Удружења грађана „Амарант”, које су књижевнице саме основале и уз подршку Удружења књижевника Србије.

Управо је то и био циљ приређивача овог зборника, да у галиматијасу неукуса људе учине, бар на кратко, озареним и да можда неким новим клинцима кажу – поезија није баук! Њихова мисија је, како кажу књижевнице – да стихове спусте пред ноге или у наручје слушалаца пред које налете, да слете на обод шешира случајних шетача или намерника, да одморе капке уморних путника, да изненада осмехну лица заточеника предвидиве свакодневице... али и да пруже подршку младим уметницима, како онима који већ корачају стазама своје успешне каријере, тако и онима који још увек траже начине да своје стваралаштво представе јавном мњењу. Дела ових младих књижевника нашла су се такође у овом делу, раме уз раме са већ потврђеним ауторима.

– Наши несвакидашњи наступи су доказали да је пријем широке публике позитиван. Дивни су тренуци кад спознате да је песма успела да дотакне непознате људе, да их отргне од свакодневице, да их оплемени. Сваки наступ је то доказао тако што су нам прилазили непознати људи, чак и они који поезију не читају и не прате, да нам кажу колико су уживали. То су ти тренуци који се памте. И наравно, могућност да се младим песницима пружи прилика да свој таленат изнесу пред јавност, што није нимало лако, нити једноставно. Најзад, и зборник који је „крунисао” наша дружења – рекла је за „Политику” Иванка Радмановић, чије су збирке поезије више пута награђиване.

И како то већ бива, кад сте креативно испуњени, наставила је причу, нове идеје се рађају, тј. нова крила расту. Са својим истомишљеницама Радмановић планира да покрене фестивал поезије за децу који ће носити име прерано преминулог панчевачког песника Саше Божовића (радни назив награде је „Поетско крилце”), и још неколико занимљивих поетских дружења…

– Наступићемо и на штанду Управе Дијаспоре у оквиру Сајма књига, 26. октобра у 17.30 сати, затим од 27. октобра до 1. новембра Гордана Влајић и ја наступамо у Стокхолму, у ресторану „Јакхорет”, као и у Српској цркви. У новембру припремамо групни наступ на коме ће учествовати сви песници и писци заступљени у збирци, у Београду. Локација је изненађење – најавила је Иванка Радмановић.