Игра престола на француски начин

Све што ниједан председник или кандидат за шефа државе не би смео да каже, већ је изречено. Али још се није завршило препуцавање америчких такмаца за Белу кућу, а већ се назире да ће француска трка за Јелисејску палату бити обележена још непристојнијим речником и шокантнијим изјавама. Пред унутарстраначке изборе међу Републиканцима, бивши француски председник постао је радикалнији од крајње деснице, па је обећао да ће, докопа ли се поново Јелисејске палате, већ првог месеца расписати референдум. Он предлаже Французима да гласају за нови закон како би све сумњиве особе склоне тероризму могле без суђења трајно да се затворе у неки француски Гвантанамо. Изјаве његовог ривала, председника и могућег кандидата за други мандат Франсоа Оланда, подједнако су недостојне једног шефа демократске републике и њених вредности.

Тек је неколико одломака процурило из обимне књиге од 672 странице састављене од тајних интервјуа које је у току свог председниковања одабраним новинарима давао Франсоа Оланд, кога су у кампањи против Саркозија 2012. називали Господин Нормални. Истраживачки новинари Жерар Даве и Фабрис Лом су у књизи чији би наслов у преводу могао да гласи „Један председник не би смео овако да говори” сакупили 60 разговора које су водили са Оландом у Јелисејској палати. Како се види из процурелих одломака, шеф државе није много вагао речи и изразе када је са новинарима говорио о исламу. Ако је судити по истргнутим цитатима, Оланд је рекао да Француска има проблем са исламом и да у земљу улази сувише велики број илегалних миграната. Али више од свега боде очи председникова изјава да ће забрађене жене једног дана постати Маријане. Мислио је на национални симбол француске републике, јунакињу чије се разголићене бисте налазе у центру многих градских тргова, чији лик краси амблем републике, поштанске маркице и кованице евра.

По мишљењу овог социјалисте, проблем са исламом, другом религијом у Француској по броју верника, може лако да се реши: ако муслиманки пружимо могућност да напредује, „она ће се ослободити своје мараме, и постати Францускиња”. Данас јој можда покривање лица изгледа као нека врста заштите, али већ сутра то јој неће бити потребно јер ће бити сигурна у свој положај у друштву. Истргнуто из контекста, испада да председник Оланд сматра да муслиманке нису Францускиње. И на ту реченицу надовезале су се критике којима одјекују француски медији и пре него што је званична кампања за председничку функцију почела.

Неспретно је у интервјуима говорио и о мигрантима: „Таман једна група миграната научи нешто француског језика, а стигну други и испочетка морамо да их учимо језику.” Жалио се новинарима да тај талас никад не престаје.

Опозиција из Саркозијеве партије оптужује Оланда да је спреман да се коцка са националним симболима и да Маријану прода у бесцење у име политичког ислама.

Ако нација ипак одлучи да Франсоа Оланду повери други мандат, председник ће остати заклети нежења, иако за своју тренутну изабраницу Жили Гаје каже да је „фина девојка”. Судећи по разговорима са новинарима, Оланд најнежнијим речима описује своју некадашњу партнерку социјалисткињу и садашњу министарку за екологију Сеголен Роајал, са којом има четворо деце: „Са њом сам најближи. Она је увек ту кад ми је потребна.” Новинарку Валери Трирвајлер, коју је у Јелисејску палату довео на место прве даме, оптужује, међутим, да је била „опсесивно љубоморна” на Сеголен и да му је због тога учинила тешким прве месеце на месту председника. После драматичног раскида до кога је дошло када су Оланда фотографисали како се на мотору искрада из Јелисеја да би ноћ провео са Жили у изнајмљеном стану, Валери Трирвајлер је написала књигу о Господину Нормалном. Жена његовог живота, како је Трирвајлерову назвао када је постајао председник, због његовог неверства је попила гомилу пилула за смирење, па је завршила у болници. Али више од свега нацију је потресла тврдња Трирвајлерове да је Оланд сиромахе називао безубим бедницима. Председник је пред новинарима тврдио да је Трирвајлерова гнусно слагала када је написала да он презире сиромахе.

За слике које су послужиле као крунски доказ о његовом неверству, Оланд криви свог претходника Николу Саркозија. Каже да је он уградио своје шпијуне по целој Јелисејској палати. Јавност зна да је убрзо после скандала из Јелисејске палате отпуштен званични председников фотограф, а да се Трирвајлерова више никад није вратила у резиденцију.

У њу неће ући ни Жили Гаје јер Оланд не намерава да ову везу озваничи браком ни у првом ни у евентуалном другом мандату.

Председник се такође пожалио да му недостаје породица, али да је у Јелисејској палати приватни живот немогућ. Књига која се у књижарама појавила јуче открива и Оландову мржњу према његовом претходнику. Саркозија назива „зечићем на батерије” који стално клепеће. Оланд мрзи Саркозијев „цинизам, вулгарност и зловољу”. Одвратно му је чак и купатило у Јелисејској палати које су декорисали Саркози и његова супруга Карла Бруни.

Али кад су га питали за кога би гласао у другом кругу председничких избора када би се у њему нашли Саркози и Марин ле Пен, Оланд је рекао да би тада гласао за Саркозија. Тако је било и 2002, када је гласао за конзервативца Жака Ширака, а не за крајњу десницу на чијем је челу тада био отац Марин ле Пен Жан-Мари.

Французи се надају да неће морати да бирају између Саркозија, Оланда и Марин, већ да ће у међувремену други кандидати победити на унутарстраначким изборима. Рејтин бившем и садашњем председнику није обећавајући, а рачуна се да ће и даље падати, после открића да председник говори ствари које нису достојне једног шефа државе.