Где је био „стари Ниш”

Ниш – Чини се да ни у једном периоду у прошлости, као у последњих десетак година, у Нишу нису на прави и потребан начин обележене градске знаменитости и догађаји од посебног културног и историјског значаја. И поред тога, остале су бројне дилеме где је у ствари био „стари Ниш” и где се одвијао богат, али и буран, живот некадашње нишке чаршије. Последње седмице обележене су полемикама које су покренули потомци најзнаменитијих Нишлија из 19. и са почетка 20. века, који и данас живе у Нишу, а укључили су се супротстављеним ставовима и историчари и аналитичари у култури.

Једна од највећих непознаница, о чему су започете расправе и спорења, свакако је локација у Нишу на којој се налазила средином 19. века кућа познатог Нишлије Михаила П. Божидарца, у којој је одржан историјски скуп устаника – завереника, које је предводио легендарни Коле Рашић. У тој кући и на том скупу одлучено је да се подигне устанак против Турака, а устаници су увече 27. фебруара 1874, у породичном здању Михаила П. Божидарца, положили и заклетву, пре него што су подигли буну.

Нигде у историјским и другим записима није наведено где је била кућа Божидарца, али је недавно пронађен и у часопису за неговање традиције и очување баштине „Нишки весник” објављен факсимил тапије из 1881. године на којем се помиње Михаило П. Божидарац. Према тој тапији, Божидарац је имао кућу у некадашњој нишкој Крушка мâли, на месту данашњег градског кварта између Обилићевог венца и улица Високог Стевана и Немањине.

Још већа дилема, због чега је покренуто више полемика, јесте око места (локације) где су се о Ђурђевдану окупљали и славили празник најпознатији житељи старог Ниша – Калча, Смук, Курјак, Сика, Мариола и други јунаци дела Стевана Сремца „Ивкова слава”. Ђурђевдан је био један од највећих празника и према делима познатог књижевника о Живку Ф. Мијалковићу, познатијем као газда Ивко, обележаван је великим окупљањем и слављем. Потомак Спире Палигорића Михајло тврди да је на углу данашњих улица Наде Томић и Николе Пашића (некадашњем нишком Мутавџијском сокачету) била кућа његовог прадеде, а не Сремчевог јунака Ивка.

Дилеме су добиле на тежини када је градска општина Медијана прошле јесени баш на том месту поставила и открила спомен-плочу јунаку Стевана Сремца газда Ивку. Кустос Народног музеја у Нишу Јован Младеновић тврди за наш лист да је спомен-обележје, које спада у ред најзначајнијих догађаја којим се град Ниш одужио на достојанствен начин великом писцу, на правом месту и да нема места никаквој полемици.

Огласила се и Милица Симоновић, чукунунука Микала Николића, познатог Калче у делима Стеван Сремца, која тврди да је њен предак имао кућу у данашњој улици Наде Томић, а да је то здање срушено 1948, после великих поплава које су захватиле Ниш. А Калча је био подстанар код Палигорића, на шта указује и Радмила Јанчић, потомак такође старе и знамените нишке породице.

Занимљиво је да је Стеван Сремац догађаје у својим делима „сместио” у нишки Шефтели сокак, поред Донине чесме, док је историчар Борисав Андрејевић у својој књизи „Споменици Ниша” изричит да је Ивкова кућа била баш на месту за које данас Михајло Палигорић тврди да је била кућа његовог претка Спире Палигорића...

Још дуго се неће знати где је био „стари Ниш”.