Битка за контролу над севером

Заузимање зграде суда у Косовској Митровици није било кршење Резолуције 1244, тврди у изјави за „Политику” Душан Пророковић, државни секретар у Министарству за Косово и Метохију. Он објашњава да је одлука Срба, који су некада били запослени у суду у Косовској Митровици, да уђу у ову установу како би натерали Унмик да преговара са њима о томе да се врате на стара радна места, изнуђен потез којим није био угрожен, нити оспорен ауторитет Унмика, који за Србе на Косову представља једину легитимну међународну власт. Пророковићева реакција уследила је након што су заменик шефа Унмика Лари Росин и командант Кфора Гзавије де Марнак понашање Срба окарактерисали као флагрантно кршење Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Они су оценили да су Срби „прешли преко црвене линије” која је, како је наведено у саопштењу, јасно назначена лидерима косовских Срба и званичницима у Београду.

Пророковић, међутим, истиче да нема говора о кршењу Резолуције, те да, ако хоће да разговарају о кршењу овог документа УН „разни други међународни званичници, можемо о томе да разговарамо пред међународним судовима па да видимо ко је прекршио Резолуцију, шта је узрок, а шта је последица на терену”. Пророковић наглашава да се „често расправља о последицама, а не о узроку, а узрок су 17. фебруар и одлука скупштине Косова да једнострано прогласи независност Косова”. Тако се сада Србија нашла у ситуацији да буде оптужена за кршење јединог документа који јој гарантује суверенитет над јужном покрајином.

Министар за Косово и Метохију Слободан Самарџић је у недељу, када је допутовао на Косово, заменику шефа Унмика Ларију Росину предао предлог Београда за нови споразум са Унмиком. Пророковић није могао да открије детаље српског предлога, али истиче да је нови споразум неопходан због новонасталих околности на терену након 17. фебруара, јер постоје различита тумачења Резолуције 1244.

Њиме би, како каже, требало да буду прецизиране „многе ствари”.

(/slika2)„Морамо да видимо како ћемо у наредном периоду функционисати. Унмик остаје на терену, нема говора о његовом повлачењу. Транзициони период који је Унмик замислио од 120 дана неће бити спроведен. Унмик остаје и 121. дан. У дипломатским круговима су се појавиле информације да је потписан споразум између Унмика и Еулекса о транзицији надлежности. Ми то не смемо да дозволимо, то је грубо кршење Резолуције 1244. Ми морамо да видимо шта је улога Унмика након 17. јуна надаље и како можемо са Унмиком да сарађујемо како би се спроводила Резолуција УН”, каже Пророковић.

Он истиче да Србија има своје „легитимне надлежности” дефинисане Резолуцијом 1244 и Споразумом који су 2001. године потписали тадашњи председник Координационог центра за КиМ и потпредседник владе Небојша Човић и Специјални представник генералног секретара УН за Косово Ханс Хекеруп.

Споразум на који се Пророковић позива, да подсетимо, између осталог, наглашава да се морају поштовати принципи Резолуције 1244, те да се она може применити једино „заједничким деловањем свих страна”. Споразумом Хакеруп-Човић промовише се и заштита права и интереса Срба укључујући и суверенитет и територијални интегритет Савезне Републике Југославије (Србија је њена правна наследница). Део документа односи се и на обавезу Унмика да изгради мултиетничко судство на Косову и Метохији. Договорено је и да судије и тужиоци из редова Срба треба превасходно да раде у општинским судским областима где Срби чине већину.

Неке земље, међутим, пре свега САД, заступају становиште да је на Косову проглашењем независности и чињеницом да га је признало 28 држава „створена нова реалност”. Пророковић је, међутим, уверен да ће међународни судови „у једном тренутку” морати да утврде да ли је дошло до нарушавања територијалног интегритета Србије и кршења Резолуције УН. „Прича о новој реалности Америци је изговор да ради све што ради”, каже Пророковић.

Државни секретар није желео да се спори са тврдњама друге стране да и Србија настоји да, на делу Косова на коме већински живе Срби, створи „своју реалност”. Београд настоји да успостави де факто контролу над севером Косова како би ојачао своју преговарачку позицију и како би окрњио суверенитет самопроглашене државе Косово која још нема све атрибуте независне државе. Страни аналитичари верују да Београд на овај начин успешно контрира Вашингтону и Бриселу, који су се надали „цунамију признања” новог Косова, до кога није дошло. Вести о нередима у Митровици унеће, по свој прилици, нове недоумице у државама које се тек спремају да, под америчким притиском, признају нову државу.

(/slika3)Исход коме се Пророковић нада (судски расплет спора о суверенитету над Косовом) није, наравно, известан. О томе да ли Србија правду треба да потражи на суду, судећи према речима премијера Војислава Коштунице, не постоји сагласност у врху власти. Чинило се донедавно да бар то питање није спорно, јер је председник Србије Борис Тадић уочи проглашења независности Косова најавио да ће наша земља покренути судске процесе против сваке државе у ЕУ која евентуално призна независност Косова.

Осим чињенице да је међународно право на њеној страни, за Србију је од изузетног значаја и то што је и фактички присутна у северном делу Косова, у коме и живи највећи део српског становништва. Истовремено, то је и разлог зашто се Београд окривљује као главни организатор протеста у покрајини. У прилог оваквим оптужбама ишле су и неке изјаве званичника из Београда. Коментаришући акције Срба на контролним пунктовима на административним прелазима Јариње и Брњак, два дана након проглашења независности, министар Слободан Самарџић је казао да оне нису биле инициране из Београда, али да су у складу са политиком Владе Србије о преузимању царинске политике. Самарџић је, за Полиграф ТВ Б92, рекао да је уништавање полицијских пунктова директна реакција становништва северно од Ибра које не признаје једнострано проглашену независност Косова. „Мислим да је то легитимно. Можда није лепо, али јесте легитимно”, рекао је он.

Пророковић напомиње да се често заборавља да на КиМ осам и по година влада ванредно стање и да држава не може нормално да функционише, али и да ће нам „осам и по година таквог искуства сигурно користити и у будућем раду”.

Јелена Церовина

-------------------------------------------------------------------

Ухапшени Срби враћени у северни део Митровице

Косовска Митровица – Група судија и правосудних радника српске националности стигла је синоћ у северни део Косовске Митровице после хапшења у згради суда у том граду јуче ујутру и саслушања у истражном затвору у Приштини.

Њима се на тргу „Шумадија” у северној Митровици, уз окупљене грађане, обратио министар за Косово и Метохију Слободан Самарџић, рекавши да су се показали као људи достојни српске историје. „Тако ћемо наставити да се боримо, то вам гарантујемо. Судије су показале како се треба борити и сви ћемо доћи до нашег циља”, поручио је Самарџић.

Он је истакао да Срби на Косову треба да буду одмерени, паметни и организовани и да верују у оно што ће постићи. „Знам да сви верујемо у то, настављамо борбу. Косово је део Србије”, рекао је Самарџић.

Окупљени су позвали на наставак протеста испред зграде суда у северном делу Митровице, док не буду враћени на радна места са којих су протерани 1999. године и док та установа не буде враћена у систем правосуђа Србије.

Зграду суда у Митровици после сукоба јуче ујутру полиције и цивила обезбеђују снаге Кфора.

У сукобу је повређено преко 70 цивила, од којих је двоје у критичном стању.

Полиција је саопштила да је повређено више од 60 њених припадника, од којих су око 30 специјалци, а повређених има и међу војницима Кфора. Њихове повреде су лакше природе.

Танјуг

-----------------------------------------------------------

Вукомановићу угрожен живот

Крагујевац – Небојша Вукомановић примљен је у крагујевачки Клинички центар са повредама опасним по живот. Након урађене дијагностике и прегледа на скенеру утврђено је да је реч о озбиљним повредама десног дела главе.

– Вукомановић је примљен са тешком прострелном раном не десној страни главе. У питању је изузетно озбиљна повреда. Рана је велика, све од чеоне кости до темена. Након дијагностике и прегледа на скенеру, пацијент је пребачен у операциону салу – изјавио је за „Политику” директор Ургентног центра проф. др Драгчета Радовановић, нагласивши да је „тешко прогнозирати исход операције”. Операција је завршена око 18.30 и Вукомановић је пребачен на интензивну негу и прикључен на апарате за дисање.

У крагујевачком Клиничком центру јуче је била и родбина повређеног Вукомановића. Његов рођени брат Драган је рекао да они не знају како је дошло до рањавања и где се то тачно догодило. Од родбине смо сазнали да је тешко рањени Вукомановић отац троје деце.

Б. К.

----------------------------------------------------------

Москва у контакту са Београдом

Амбасадор Русије у Београду Александар Алексејев уз оцену да је јучерашње насиљепоследица прекорачења овлашћења међународних снага, рекао је да је Москва „у сталном контакту са српским пријатељима” упозорио је да ће се ситуација на Косову и Метохији „развијати по најгорем сценарију” ако насиље не престане и позвао да се косовски конфликт врати у „међународно-правну преговарачку област”.

„ Први пут је дошло до овакве примене насиља, а ово насиље објашњава се тиме да су међународни војници и полицијске снаге прекорачили своја овлашћења”.