Стаљинград на Блиском истоку

Ирачка владине снаге јуче су, уз ваздушну и копнену подршку коалиционих снага, отпочела напад на Мосул, последње и највеће упориште Исламске државе (ИД) у Ираку.

Коначна офанзива на други по величини ирачки град најављивана је до сада неколико пута, а успех би могао симболично да означи почетак краја бруталног калифата који је Абу Бакр ел Багдади у Мосулу прогласио јуна 2014 – али и отварање сукоба разних актера чији интереси превазилазе победу над исламистима и угрожавају целовитост Ирака.

„Данас објављујем почетак херојских операција како бисмо се ослободили терора и мучења Даеша”, изјавио је ирачки премијер Хаидер ел Абади на националној ТВ користећи арапски назив за исламисте. „Ово је одлучан тренутак у кампањи да се ИД-у зада трајни ударац”, поручио је у саопштењу амерички секретар за одбрану Еш Картер. „Уверени смо да ће наши ирачки партнери надвладати нашег заједничког непријатеља и ослободити Мосул и остатак Ирака од мржње и бруталности ИД-а.” 

После артиљеријске припреме, ирачки тенкови кренули су ка Мосулу, а битка у којој на страни власти учествује око 30.000 војника, како се наговештава, могла би да има неколико фаза. Ирачке снаге прво ће опколити Мосул а потом ће се постепено приближавати центру. Процена је да би то могло да траје више недеља, чак и месеци.

Извештава се да су исламисти – њих између 4.000 и 8.000 – по граду посејали мине, аутомобиле напунили експлозивом, припремили бомбаше самоубице и ангажовали децу као шпијуне. Ископали су тунеле и ровове, подигли барикадe, неке од бетона, око северних, источних и јужних предграђа Мосула. На истоку града ископани су ровови и напуњени нафтом коју ће запалити када се појаве ирачке снаге, а очекује се да се запале и танкери на реци Тигар како би направили димне завесе. „Укратко, изградили су око себе пакао на земљи”, описује ситуацију пуковник Џон Доријан, представник за штампу коалиције. Све најављује жестоку одбрану последњег бедема калифата.

Извештаји такође кажу да су борци калифата почели да брију браде и да носе фантомке – како би заштитили идентитет и избегли освете становника Мосула, док неки тврде да се део џихадиста већ пребацио за Сирију. Страхује се да ће се исламисти умешати међу цивиле, док ће се страни џихадисти ослонити на разне шверцерске групе, оне које су им помогле да дођу у Ирак и Сирију, а од којих могу да очекују да их извуку из Мосула.

Исламисти су недавно најавили да их губитак градова превише не занима, јер то не тумаче као пораз и крај њихове борбе. Почели су више да се ослањању на герилско ратовање и тероризам. Отуда и питање каквог би интензитета могле да буду борбе за Мосул. Реално се страхује да би сукоб армије под командом шиитске власти у Багдаду и сунита Исламске државе могао да претвори град у позорницу невиђеног крвопролића.

Блискоисточни Стаљинград или пад града без већих губитака и разарања? Генерал Наџим ел Џабури, командант ирачких операција код Мосула, предвиђа „лаку” победу, али његове колеге су обазривије. Генерал Џамал Мухамед Омер, начелник штаба курдске војске, уверен је да исламисти неће лако предати Мосул: „Бориће се до смрти”.

Генерал Винсент Стјуарт, директор америчке војне обавештајне агенције, такође предвиђа дугу и тешку борбу: „Урбано ратовање није лако, а ради се о великом граду који је имао најмање две године да припреми своје одбрамбене позиције. Биће то мултидимензионална борба.”

Ирачко ваздухопловство је од септембра у неколико наврата град засуло милионима летака који становницима поручују да се спреме за „нулти час”. „Будите мирни и реците вашој деци да је све само игра или грмљавина пре кише. Уколико видите наоружану групу држите се на најмање 25 метара удаљености и избегавајте нагле покрете.”

Током операција чишћења територије према Мосулу већ је расељено 100.000 људи, а УН упозоравају да би чак милион људи могло да покуша да побегне из града у свим правцима, махом према областима под контролом Курда где се већ налази милион избеглица.

Координаторка УН за хуманитарне активности у Ираку упозорила је да припреме за избегличку катастрофу тих размера нису обављене, а по најбољем сценарију довољно простора и помоћи обезбеђено је за само 450.000 људи.

У команди Салахудин потврђено је да у највећој војној операцији откако су Американци напустили Ирак 2011. учествују ирачки војници, курдске пешмерге и борци сунитских племенских милиција. Снаге Народне мобилизације, шиитских милиција под кишобраном Ирана и централне власти у Багдаду нису укључене у ослобађање Мосула, града који је пре пада у руке исламистима био средиште различитих етничких и верских група. Сунити у Мосулу страхују да би могле да се понове секташке одмазде каквих је било приликом ослобађања града Фалуџе.

Турска, чије трупе на северу Ирака обучавају сунитске групе и пешмерге, запретила је да ће се војно умешати уколико би дошло до освете шиитских милиција. „Увођење шиитских милиција у операције неће донети мир Мосулу. Напротив, повећаће проблеме”, каже шеф турске дипломатије Мевлут Чавушоглу.

Исламисти су пре две године кренули у шокантни блицкриг и за кратко време овладали великим деловима Ирака, али од тада су изгубили половину тих територија и градове Тикрит и Синџар на северу, рафинерију Баиџи, Рамади и Фалуџу у западној провинцији Анбар. Изгубили су и најмање 12 лидера, значајан део прихода од нафте, а кеш који су запленили у банкама Мосула углавном је потрошен.

Припреме за напад на Мосул почеле су одмах пошто су ирачке снаге – исте које су без икаквог отпора срамно побацале оружје и Мосул предале исламистима – током пролећа и лета заузеле делове територије јужно од града. Садашња процена је да је дошао тренутак да изгубе и симболе своје моћи у Ираку и Сирији, градове Мосул и Рака.

Победа, међутим, не мора да значи крај конфликтима. Постисламистички Ирак не укида непријатељства и ривалства унутар коалиције која руши ИД. Шиитске милиције које имају подршку Ирана захтевају да им се призна политичка и војна снага стечена током рата. Сунитска мањина и даље страхује од шиитске доминације.

Курди још од 2014. држе укопане позиције североисточно, источно и северно од Мосула. Делови територија узети од исламиста анектирани су у аутономни регион, чиме је отворен конфликт са централним властима у Багдаду.

Да ли су спремни планови како би се управљало градом после избацивања исламиста, како би се спречило понављање секташких обрачуна и онемогућило да се разне криминалне банде представе као алтернатива ИД-у? Премијер Абади поручује да реваншизма неће бити, али прошиитска централна власт нема снагу да многим актерима ирачке кризе наметне своја решења. Посебно не сунитима. Задатак управљања Мосулом делује зато тек нешто мање озбиљније од војних операција. „Највећи страх је да ће се Ирак поделити уколико се операције за Мосул не контролишу на мудар начин и уколико арапски сунити не добију стварну аутономију”, упозорава Атил ел Нуџаифи, који је био гувернер Мосула у време када су га исламисти заузели.

Може ли власт у Багдаду успешно да балансира између разних фракција? До сада није успевала.

Премијер Абади свестан је изазова, али верује да је Ирак данас јединственији него пре две године, када је преузео власт: „Неки људи ми кажу да треба одложити ослобађање Мосула због ових изазова. Ја кажем: не!”