Продужење рока „вечитим” студентима за дипломирање

Изменама Закона о високом образовању такозваним старим студентима, а таквих је више хиљада, омогућава се продужење рока за дипломирање за две године, рекао је Младен Шарчевић, министар просвете, представљајући предложена решења у Скупштини Србије. 

Посланици владајуће коалиције, али и опозиционари подржаће ове измене, али су сви заједно замерили што се оне не односе и на постдипломце, а министар Шарчевић је казао да се то може исправити амандманима.

У кратком образложењу, министар Шарчевић је казао да разуме студенте који нису дипломирали, да за то постоје бројни људски и животни разлози, али и то што нису сви факултети почели да примењују закон на време, па су студенти доведени у неравноправан положај. Он је, такође, рекао да се сваке године расправља о 48 бодова неопходних за студирање на буџету и да се нада да је ово последњи пут.

Изменама закона омогућава се студентима који су од 2006. до 2014. уписали прву годину студија да задрже право студирања на буџету годину дана по истеку редовног трајања студија. Омогућава се, такође, финансирање из буџета студентима који су у школској 2014/2015. и  2015/2016. године остварили 48 бодова.

Расправу о изменама закона посланици су искористили прилику да говоре о стању у образовању, а готово сви су имали велике примедбе, али и своје виђење ко је за то крив и шта би требало променити.

Муамер Зукорлић (БДЗ), председник Одбора за образовање,  рекао је да је стигао велики број амандмана који се односе на укључивање магистраната и доктораната у продужење рока  и да постоји сагласност да и они буду укључени.  Да постоји сагласност око овог проблема, показало се и у дискусији.

Мариника Тепић (ЛСВ) рекла да „треба створити једнаке услове за све студенте, а овако, како је предложено, дискриминишу се предболоњски магистранти и докторанти.” Слично је говорила и Милена Бићанин (СДПС), која је истакла да сви „студенти ’постболоњци’ треба да буду равноправни, укључујући и постдипломце”.

Уз обавезан нагласак да треба омогућити студентима продужење рока, посланици су се, ипак, много више бавили проблемима у образовању.

Санда Рашковић Ивић (ДСС) говорила је о томе да „системи образовања и социјалне заштите у нашој земљи нису у потпуности  уподобљени, што спречава децу, нарочито из најсиромашнијих породица и мањих места да одустану од студирања.” Она је казала да треба водити рачуна о економском развоју и потребама за људима одређеног образовања.

Марко Ђуришић (СДС) подсетио је да су исте измене закона у парламенту усвојене и пре две године и питао министра колико је студената којима је тада пружена шанса завршило студије. „Излазите у сусрет студентима да не би било неких протеста, а то иде на уштрб квалитета”, закључио је Ђуришић.

Балша Божовић (ДС) рекао је да је „ово ад хок решење, али подржавамо да се продужи рок”. Он је, међутим, потом говорио како је 2012. донета Стратегија образовања о реформи образовању и да „од тада до данас нисмо урадили ништа  да би системски променили ствари на боље”. Божовић је казао да министар у свом раду треба да да одговор на суштинско питање:„Који је циљ нашег високог образовања?”

Војислав Шешељ (СРС) рекао је да није лоше што се продужава рок и додао:„Мене изненађује што министар није изашао пред Народну скупштину са предлогом решења за студенте који су се уписали по ранијим законима, а још нису окончали школовање. Мислим да треба увести радикално правило да положени испит буде положен за сва времена и да важи 40, 50 година, да се то не доводи у питање и да не може нико да то поништи, ако је неко завршио две трећине, три четвртине студија, па није стигао да дипломира.”