Спомен-плоча у част Јелене Шантић

На Врачару, на углу Кичевске и Улице краљице Зорке, свечано је откривена спомен-плоча у част Јелене Шантић (1944–2000), балерине, теоретичарке балета и мировне активисткиње. На обележју је урезано име уметнице и борца за људска права, али и адреса на којој је живела балерина. Иницијатор је Друштво љубитеља Врачара.

– Радна, упорна, студиозна, отворена за сваки врсту плеса и експеримента, Јелена Шантић била је балерина интелектуалка. Три деценије провела је у балетској професији, била је чланица ансамбла, солиста у великим улогама, првакиња, кореограф, критичар публициста и теоретичар педагог. Многе њене идеје и послови остали су неостварени. Жал за тим поверила ми је неколико дана пред одлазак који је предосећала. „Одлазим, а тако пуно још имам да урадим”, рекла ми је Јелена тада – присетила се Марија Јанковић, професорка балета и кореограф Народног позоришта.

Јелена Шантић провела је цео радни век у Народном позоришту где је играла водеће улоге у балетима „Жизела”, „Зачарана лепотица”, „Лабудово језеро”, „Пер Гинт”, „Настасја Филиповна”... Сем уметничке, градила је и каријеру борца за људска права. Пре 21 годину основала је групу „484”, која пружа информативну, правну и психосоцијалну помоћ најугроженијим избеглицама и расељеним особама.

– Данас је велика реткост да један град одаје признање мировној активисткињи и борцу за људска права, мир и демократију. Нека ова спомен-плоча заиста буде опомена да та борба није готова. Напротив, тек је почела. Јер, борбу морамо водити због своје будућности, али и због оних који су тој борби посветили живот као што је Јелена Шантић – казао је Владимир Петронијевић, из групе „484”.

Јелена Шантић снимила је низ ТВ емисија, написала бројне студије, есеје и критике у вези са историјом домаћег и руског балета. Објавила је и две књиге – монографију о Душану Трнинићу и приредила књигу „Мој живот” Маге Магазиновић. Играла је и у култном филму „Звиждук у осам” са Ђорђем Марјановићем.