Крим и историјска правда

Поводом текста „Да није било референдума сада би у Севастопољу била НАТО база”; „Политика” 17. 10. 2016.

Наводно Русија је вековима владала тим сакралним местом на коме је још руски кнез Владимир примио хришћанство. Те бајке Кремљ шири по целом свету, укључујући и Србију, како би оправдао анексију Крима. Сада, хајде да станемо на црту руском управнику и размотримо та питања са историјске тачке гледишта.

Као прво, давна Рус са центром у Кијеву је пре свега територија данашње Украјине. На Руси су живели руски људи, тј. преци данашњих Украјинаца. Рус нема никакве везе са данашњом Руском Федерацијом. До 1721. године територија данашње Руске Федерације звала се Московија или Татарија, Русија је настала као последица указа Петра Првог. Руски монарх, не тражећи дозволу од руских људи, тј. од Украјинаца, присвојио је и дао Московији назив Русија, а на тај начин украо је назив заједно са  његовом историјом. Због тога странци често мешају термине Рус, Русија и Украјина.

Руски кнез Владимир је староукрајински кнез из Кијева. Примио је хришћанство на Криму у десетом веку, када је Крим припадао Византији, а Москва још није постојала. И зашто сада Крим да припада Москви?

Као друго, Крим је кроз историју био под влашћу Константинопоља 650 година, Турске – 340 година, Монголске империје – 200 година, царске Русије – 135 година, совјетске Русије – 32 године, совјетске, а затим  независне Украјине укупно 60 година. При чему је велики број назива кримских градова грчког порекла. Дакле, ко онда има више права на Крим што се тиче историје?

Као треће, за време Кримског рата Руске империје против Османске империје, Британије, Француске и Сардиније 1853–1856. године, на коју се такође Путин ослања као на пример руске славе, 70 одсто  руске империјске војске и главни командири били су Украјинци. Зато је примереније рећи да су Урајинци проливали крв за Крим, а Севастопољ је град украјинске славе.

За 32 године владавине на полуострву совјетске Русије, тј. од 1922. до 1954. године, Крим се претворио у пустињу: земља је изгорела, није било никаквих инвестиција, сиромаштво је завладало. Ситуацију је још више погоршала одлука Стаљина после Другог светског рата да депортује са полуострва све кримске Татаре (управо  је о тој депортацији певала Џамала на Евровизији). Уместо тога населили су Крим пензионерима, укључујући оне из руске војске, службенике унутрашњих послова и специјалних служби, који нису имали ни најмању представу како треба обрађивати земљу.

Управо зато је управа СССР-а донела одлуку (и то не само Хрушчов) да се Крим преда Украјини 1954. године, да би она обновила тај занемарени крај.

Са доласком Украјине на полуострво прокопан је канал од Дњепра, направљени су далеководи, изграђен је гасовод са континенталне Украјине, развијала се пољопривреда, рибарство, виноградарство и сточарство, а из целе државе и из иностранства долазили су туристи. Украјина и Украјинци су спасли Крим од пропасти.

Да би 2014. године дошли на готово „зелени руски” спремни да униште све поново, док су Украјинци скидали са престола свог криминалца-председника и нису имали ни времена, ни војску да би се супротставили анексији. Тако су Украјинци добили „нож у леђа” од „братског руског народа”.

Узгред, коме није свеједно, може да погледа на „Јутјубу” три изјаве Путина о Криму: прва је да „нас тамо нема”, да „мали зелени људи” нису руска војска, већ да су то локални војници; друга изјава након два месеца јесте „да, тамо су били наши” који су помагали да се одржи референдум, са све запетим пушкама; трећа је та да украјинска војска не сме да нападне руске ратнике зато што Руси стављају испред себе локалне жене и децу. Удубите се у ове речи „лидера велике светске државе”, тј. светског терористе број један: „поставимо жене и децу испред себе (!)”.

Данас Крим није туристички бисер Црног мора, већ милитаризована зона и концентрациони логор за Украјинце и кримске Татаре које испитују, хапсе, муче и убијају руски окупатори. Плаже су празне, пијаће воде скоро да нема, електричне енергије и гаса има са прекидима, мост преко Керченског канала никада се неће саградити, зато што ће га однети лед из Азовског мора већ прве зиме. Пре окупације Руси су слободно посећивали украјински Крим и браћу Украјинце. Њима су се радовали. Данас Руси летују у Турској и Египту, јер се Крим поново претворио у пустињу... Када га Украјина поново врати себи, вредни Украјинци ће поново засукати рукаве и по ко зна који пут спасти полуострво од распада.

И последње: дочекујући стране делегације на Криму и организујући посете такозване кримске власти у иностранству, Москва се труди да на тај начин легитимизује анексију Крима. Пошто је украо део Украјине, Кремљ се труди да својим огромним лажима, фалсификовањем историје или оружаном агресијом украде целу Европу. Рецимо да се Москва понаша тако као да је она већ поправила све своје путеве и нахранила све своје пензионере. Када управа државе не може да доведе у ред своју кућу, онда она креће у спољашну агресију. Када управа државе сваки дан краде од сопствених грађана, она хоће да зграби и парче туђе територије да би одвукла пажњу од сопствених крађа.

Бог све види. Али Украјинци такође обављају свој посао и свакодневно спасавају Србију и целу Европу од злочиначког „руског света” који је упропастио предивну „руску баштину” православног Кијева.

Амбасадор Украјине у Србији