Пре­ми­јер Ка­на­де и Ин­ди­јан­ци про­тив от­це­пље­ња Ал­бер­те

Спе­ци­јал­но за „По­ли­ти­ку”

То­рон­то – Пре­ми­јер Марк Кар­ни сна­жно се про­ти­ви пла­ни­ра­ном ре­фе­рен­ду­му о от­це­пље­њу Ал­бер­те у ок­то­бру ове го­ди­не и твр­ди да је Ал­бер­та „нео­п­ход­на за Ка­на­ду”, иако су са­ве­зни струч­ња­ци утвр­ди­ли да се по­сто­је­ћа од­го­ва­ра­ју­ћа за­кон­ска ре­гу­ла­ти­ва не мо­же при­ме­њи­ва­ти на спе­ци­фич­но пи­та­ње су­ве­ре­ни­те­та по­кра­ји­не. Ме­ђу­тим, вла­да Ал­бер­те је об­ја­ви­ла да ће се 19. ок­то­бра спро­ве­сти ре­фе­рен­дум, а ста­нов­ни­ци ће се из­ја­сни­ти да ли же­ле да оста­ну у Ка­на­ди или да по­кра­јин­ска вла­да за­поч­не про­цес одр­жа­ва­ња оба­ве­зу­ју­ћег ре­фе­рен­ду­ма о от­це­пље­њу.

Се­па­ра­ти­стич­ки по­крет у Ал­бер­ти на­и­шао је (на­вод­но) на ве­ли­ку прав­ну пре­пре­ку у ве­зи са пра­ви­ма ста­ро­се­де­ла­ца, а су­до­ви су пре­су­ди­ли да сва­ки по­тез ка от­це­пље­њу зах­те­ва кон­сул­та­ци­је са Пр­вим на­ро­ди­ма (Ин­ди­јан­ци). Уго­во­ри скло­пље­ни са ста­ро­се­де­лач­ким на­ро­ди­ма су за­шти­ће­ни Уста­вом, што зна­чи да би от­це­пље­ње зах­те­ва­ло из­ме­ну нај­ви­шег прав­ног ак­та Ка­на­де.

У апри­лу и ма­ју 2026. Кра­љев­ски суд Ал­бер­те по­ни­штио је одо­бре­ње пе­ти­ци­је гру­пе „Оста­ни сло­бод­на, Ал­бер­та”. Су­ди­ја Ше­на­ја Ле­о­нард пре­су­ди­ла је да је Из­бор­на ко­ми­си­ја Ал­бер­те по­гре­ши­ла прав­но и да по­кра­јин­ска вла­да ни­је ис­пу­ни­ла сво­ју устав­ну „ду­жност да се кон­сул­ту­је са Пр­вим на­ро­ди­ма” пре не­го што одо­бри ре­фе­рен­дум. Али пре­ми­јер­ка Да­ни­јел Смит и вла­да Ал­бер­те кри­ти­ку­ју ову суд­ску од­лу­ку, твр­де­ћи да је „ан­ти­де­мо­крат­ска” и обе­ћа­ва­ју да ће се жа­ли­ти на пре­су­де ви­шим су­до­ви­ма.

Кар­ни на­гла­ша­ва да би сва­ки озби­љан по­ку­шај по­кра­јин­ског от­це­пље­ња на кра­ју зах­те­вао „ја­сну ве­ћи­ну”, а не про­сту са ис­хо­дом 50 од­сто би­ра­ча плус је­дан. Та­ко­ђе, ка­да је реч о ре­фе­рен­ду­му, че­сто се гра­ђа­ни­ма го­во­ри: „Гла­сај­те за то јер је то ваш сло­бо­дан из­бор.„ Дру­гим ре­чи­ма, гла­сај­те за от­це­пље­ње јер ће­мо та­ко оја­ча­ти на­ше по­зи­ци­је у бу­ду­ћим пре­го­во­ри­ма Ал­бер­те са са­ве­зном вла­дом.

„То је ве­о­ма опа­сан блеф”, ис­та­као је Кар­ни, до­да­ју­ћи: „Сва­ка­ко ћу се за­ла­га­ти за је­дин­ство Ка­на­де. Кам­па­ња са­ве­зне вла­де ће се спро­ве­сти кроз ње­на де­ла, а не са­мо на ре­чи­ма.” Он сма­тра да би­ти део „це­ло­ви­те Ка­на­де” до­но­си мно­ге еко­ном­ске пред­но­сти за Ал­бер­ту, јер је она део ве­ли­ког тр­жи­шта и део спо­ра­зу­ма о сло­бод­ној тр­го­ви­ни са 1,5 ми­ли­јар­ди љу­ди ши­ром све­та.

Кар­ни је упо­зо­рио ад­ми­ни­стра­ци­ју пред­сед­ни­ка САД До­нал­да Трам­па да се не ме­ша у се­па­ра­ти­стич­ки по­крет у Ал­бер­ти на­кон што је от­кри­ве­но да су се­па­ра­ти­сти кон­так­ти­ра­ли с МА­ГА, Трам­по­вим по­кре­том „Учи­ни­мо Аме­ри­ку по­но­во ве­ли­ком”. Пре­ми­јер­ка Ал­бер­те је та­ко­ђе по­се­ти­ла Трам­па и то пре не­го што се он вра­тио на власт.

По­гла­ви­ца Трој Но­ул­тон из на­ро­да Пи­ка­ни је ре­као да је сва­ка при­ча о одва­ја­њу „за­и­ста лу­дост” и на­гла­сио да је раз­го­ва­рао са ми­ни­стром за од­но­се са ста­ро­се­де­о­ци­ма Ри­ком Вил­со­ном, ко­ме је пре­нео да је ре­то­ри­ка ко­ју про­мо­ви­ше по­кра­ји­на „пре­у­зе­та ди­рект­но из при­руч­ни­ка пред­сед­ни­ка Трам­па”.

Та­ко­ђе, ду­ги низ го­ди­на са­ве­зна вла­да Ка­на­де је би­ла „глу­ва” на зах­те­ве Ал­бер­те да се из­гра­ди наф­то­вод до оба­ле Ти­хог оке­а­на и та­ко сма­њи за­ви­сност од из­во­за енер­ге­на­та са­мо у САД. На кра­ју су се са­ве­зна и по­кра­јин­ска вла­да до­го­во­ри­ле о да­ту­му по­чет­ка из­град­ње но­вог наф­то­во­да ко­ји ће се ко­ри­сти­ти за из­воз енер­ге­на­та на азиј­ско тр­жи­ште, из­ја­ви­ли су Марк Кар­ни и пре­ми­јер­ка Ал­бер­те Да­ни­јел Смит. Спо­ра­зум са­ве­зне вла­де са Ал­бер­том иза­звао је кри­ти­ке по­кра­јин­ске вла­де Бри­тан­ске Ко­лум­би­је, по­је­ди­них ста­ро­се­де­лач­ких гру­па (Ин­ди­ја­на­ца) и еко­ло­га, ко­ји оп­ту­жу­ју Кар­ни­ја да је на­пу­стио сво­ја кли­мат­ска убе­ђе­ња и из­дао сво­ју не­ка­да­шњу уло­гу спе­ци­јал­ног иза­сла­ни­ка УН за кли­мат­ске ак­ци­је и фи­нан­си­је.

По­сто­ји (оправ­да­на) бо­ја­зан да ово што се де­ша­ва у Ал­бер­ти мо­же да­ти кри­ла се­па­ра­ти­сти­ма у Кве­бе­ку, ко­ји је ви­ше­де­це­ниј­ски дом на­ци­о­на­ли­стич­ког по­кре­та ко­ји се за­ла­же за одва­ја­ње од Ка­на­де, уко­ре­ње­ног у же­љи да се при­зна по­се­бан је­зич­ки и кул­тур­ни иден­ти­тет Кве­бе­ка.

У Ка­на­ди се оче­ку­је „вру­ћа по­ли­тич­ка је­сен” уз не­из­о­став­но пи­та­ње да ли пред­став­ни­ци Ин­ди­ја­на­ца за­и­ста за­сту­па­ју ин­те­ре­се сво­га на­ро­да, ко­ји ина­че у по­је­ди­ним ре­зер­ва­ти­ма жи­ве у ве­о­ма ло­шим усло­ви­ма или су ко­рум­пи­ра­ни и у слу­жби ак­ту­ел­них днев­но­по­ли­тич­ких де­ша­ва­ња.