Последњи дан Санде Рашковић-Ивић у ДСС-у?

Већ од сутра Санда Рашковић-Ивић највероватније више неће бити чланица Демократске странке Србије. Готово је извесно да ће после седнице Председништва странке њена дојучерашња председница постати персона нон грата. Извршни одбор ДСС-а прексиноћ је предложио да она буде екскомуницирана, што је само кулминација потреса и оштрих унутарпартијских дебата вођених у претходних месец дана у овој странци.

За Санду Рашковић-Ивић то је само доказ успостављања преког суда од стране новог руководства ДСС-а, а за актуелног потпредседника и најозбиљнијег претендента на страначки престо Милоша Јовановића, политички разлаз са чланом који одбија сарадњу са страначким органима.

„Ја сам у писму новог руководства јавности препуном лажи и замена теза приказана као неко ко се са Соњом Бисерко и америчким амбасадором договара о заједничком председничком кандидату, ко се удружује са ’жутим странкама’. Ту је још низ ствари које немају везе с истином”, истиче Санда Рашковић-Ивић за „Политику” и додаје да је питање статуса Ђорђа Вукадиновића било само повод за сукоб, али да су узроци много озбиљнији.

На овакве оптужбе Милош Јовановић за „Политику” каже да није реч ни о каквом преком суду, већ о озбиљном политичком неслагању у вези с начином деловања, односно партијским ставом у вези с изборима за председника Србије.

„Ђорђе Вукадиновић и Санда Рашковић-Ивић остали су на становишту да би требало скупити сву опозицију и наћи једног кандидата. Странка не може да функционише по систему двовлашћа и зато је демократским одлукама, како Председништва, тако и Главног одбора, ДСС одлучио да је једино сврсисходно и логично да се са наших аутентичних политичких позиција боримо против Александра Вучића. Промена власти је за нас искрена, а тај је услов немогуће постићи с опозицијом која заправо има исту политику као Вучић”, наглашава Јовановић.

У средишту партијске полемике управо је расправа о томе да ли ново руководство подржава Александра Вучића, што је тврдио и Ђорђе Вукадиновић, или пак Санда Рашковић-Ивић ради у корист грађанске опозиције. Професор Владимир Гоати каже да му изгледа да је расцеп много дубљи од те дебате.

„То више личи на образложења. Делује да је разлаз настао јер Санда Рашковић-Ивић има изгледа да стекне велико поверење бирачког тела и у једном тренутку може бити опасна. Нарочито после повратка странке, с њом на челу, у Скупштину. Није уобичајено да се смењује председник странке који врати партију у парламент, као што није уобичајено да тај лидер поднесе оставку на своју функцију после тог успеха”, оцењује Гоати.

Томе се чуди и некадашња председница ДСС-а. Изненађена је, каже, што је странка избацује након што је партију поново увела у парламент и додаје да је то преседан у Србији.

Многи се питају каква је после свега судбина посланичког клуба ДСС-а у Скупштини Србије, који тренутно окупља шест чланова, али су међу њима и троје „дисидената” – Санда Рашковић-Ивић, Славиша Ристић и Ђорђе Вукадиновић.

„У Скупштини ћу остати као самостални посланик привржен идеји националног и демократског, коју сам понела из своје куће и од покојног оца Јована Рашковића, који је због те идеје и страдао. Мислила сам да је ДСС најбољи оквир за те идеје, којих ћу се и даље држати и сарађивати са свима који их прихватају”, каже Рашковић-Ивић.

Милош Јовановић признаје да раскол у посланичком клубу јесте „непријатан” и да је зато ново руководство све покушало да објасни непослушним посланицима свој став „који је демократски изгласан на органима странке”.

„Ово је нешто што ће свакако ослабити странку, али се надамо да ће пружити и основу за неки нови почетак, уместо двовлашћа. Још се чудимо зашто је Санда Рашковић-Ивић одабрала Ђорђа Вукадиновића и идеју уједињавања опозиције, а не оно што је садржина Божићног прогласа и политика ДСС-а, а то је заједнички кандидат патриотске опозиције, на првом месту са Дверима”, каже Јовановић.

Кад је реч о посланичком клубу, он каже да ће и та тема бити на дневном реду, али да је неопходно да се странка прво консолидује.

Озбиљна консолидација странци предстоји и на Космету, пошто је један потпредседник ДСС-а из тог дела Србије Марко Јакшић напустио партију, а другог – Славишу Ристића – чека избацивање. Уз њих, још 11 функционера са КиМ је поднело оставке или изашло из ДСС-а.

„Ми данас у ГО немамо никога ко је са КиМ и то би требало да забрине странку, а не да се устреми на посланички клуб који једини од свих делова странке нешто ради и то ми се чини да ради добро. Ми смо страдали због косовске политике и одбране Косова. Ако изгубимо људе који су били симболи те одбране, не знам онда која је сврха странке”, упозорава Санда Рашковић-Ивић.

Јовановић је, пак, апсолутно убеђен да ће ДСС задржати своје страначке органе на Космету.

„То је чудна ситуација, јер нису сви потпуно напустили странку. Марка Јакшића остављам по страни. Ја знам да они знају да ДСС никако није променио убеђења и да је једина странка која ће гласно и јасно бранити КиМ у саставу Србије. А зашто се то чини на овај начин, то је пре питање за Марка Јакшића, него за нас”, додаје Јовановић.

Бошко Обрадовић: Не разумем локалне коалиције ДСС-а са СНС-ом

И ново руководство ДСС-а и Санда Рашковић-Ивић у парламенту прижељкују наставак сарадње с коалиционим партнером с којим су и прешли цензус – Дверима. А лидер ове странке Бошко Обрадовић за „Политику” каже како не жели да се меша у унутрашња питања ДСС-а, као што не би волео да се неко са стране меша у унутрашња питања Двери.

„Веома ми је жао што је дошло до унутрашњих неразумевања и подела у ДСС-у. Имали смо успешну заједничку изборну кампању и данас се наш патриотски глас чује у парламенту. Била би штета да се добра сарадња наших посланичких клубова на било који начин ремети. Чека нас много важних скупштинских тема и велика потреба да Србија добије снажну опозицију. Чекају нас председнички избори на којима можемо да ограничимо Вучићеву тренутну безграничну власт. Не сумњам да и Вучић размишља о томе како да нас у томе осујети”, поручује Обрадовић.

Лидер Двери додаје да је Санда Рашковић-Ивић дала велики допринос заједничком успеху и да лично сматра да јој ДСС много дугује за повратак у парламент.

„Не разумем зашто је ДСС ушао у постизборне коалиције са СНС-ом на Врачару и у Чачку, јер су те локалне владајуће већине формиране на куповини одборника и рециклажи већ виђених лоших кадрова. Видећемо шта ће бити политика будућег руководства ДСС-а, па ће од тога зависити наша будућа сарадња”, додаје Обрадовић.