Сто Грегоријевих свећица на римском Шпанском тргу

Рим – Е, то се зове светски догађај! Црвени тепих распрострт дуж читаве улице Кондоти што удара право на најсликаније европско степениште, оно на Шпанског тргу у Риму, који се у једној вечери претворио у очаравајући биоскоп под отвореним небом. На за ову несвакидашњу прилику разапетом филмском платну у вечном граду до перфекције рестаурирана копија вечног филма – „Празник у Риму” Вилијама Вајлера са глумачким легендама Одри Хепберн и Грегоријем Пеком у главним улогама.

Тим џиновским црвеним тепихом у овој чаробној ноћи нису се шетале филмске звезде, већ реке обичног света, традиционално велике хорде туриста са камерама и фотоапаратима, ужурбани „купохоличари” који у луксузним продавницама најпознатијих светских модних марки, које се шире и светлуцају до касних сати дуж улице Кондоти, у правој грозници остављају на хиљаде и хиљаде евра. Али и заљубљеници у филм, италијански и светски филмски посленици што са дебелим разлогом бораве ових дана у Риму. Овој великој шареноликој маси 11. Међународни филмски фестивал у Риму омогућио је да заједно обележе и прославе 100 година од рођења једне од највољенијих филмских звезда свих времена – америчког глумца Грегорија Пека.

У његову част симболично је пут неба полетело 100 упаљених свећица, а пред саму пројекцију филма снимљеног 1953. дуж улица вечног града, публици су се обратила и његова деца из брака са другом супругом Вероник Пасани – син Ентони Пек и ћерка Сесилија Пек Вол, али и њихова пријатељица, документаристкиња Барбара Копле, која је са Пеком 1999. године снимила чувени документарац „Разговор са Грегоријем Пеком”, такође укључен у омаж глумцу са пројекцијом у римској Кући филма. У импровизованом гледалишту са столицама за акредитоване госте седели су и синови Одри Хепберн. Али, не заједно. С једне стране другог реда публику је махањем поздравио Шон Ферер (из брака са глумцем Мелом Ферером), а са друге Лука Доти (из брака са Андреом Дотијем). Познато је да они нису у добрим односима, а са великог екрана гледало их је у овој свечарској ноћи младалачко, лепо и мило лице њихове мајке...

За читав овај догађај, као идејни творац, заслужан је Антонио Монда, од прошле године уметнички директор Римског фестивала који је ову филмску манифестацију ризичним укидањем такмичења проширио као филмски празник по читавом граду, укључујући и затворски комплекс Ребибија, о чему ће бити речи у некој од следећих римских прича. Зато се омаж програм посвећен Грегорију Пеку (од укупно 10 колико их има на фестивалу ове године) догодио на Шпанском тргу као једном од овогодишњих фестивалских полигона који постоје изван велелепног Аудиторијума у Парку музике надомак фудбалског стадиона „Лација”, иначе главном фестивалском месту.

Филмска ноћ уз Одри Хепберн као принцезу Ану засићену досадним дворским обавезама, што је протоколарну ноћ у Риму уз помоћ Грегорија Пека као новинара Џоа Бредлија претворила у незаборавни празник радости живота, била је попут најлепшег поклона са којим неко жели да вас изненадно обрадује и покаже вам љубав. Чист ужитак. За бекство од туробне свакодневице. За размишљање о неким правим филмским вредностима холивудског филма који одавно више није онакав каквог га памтимо из периода када је настао и „Празник у Риму”. И томе, између осталог, служе фестивали. Наравно, када има оних који умеју квалитетно да их сроче.

Уз пројекцију филма нашло се место и за изложбу „веспи”, од оних на којима су се филмска принцеза Ана алијас Ања Смит и филмски Џо Бредли својевремено возили по Риму, до најновијих модела. Вече се завршило шетњом од Шпанског трга улицом Бабуино до улице Маргута. Ту је у изнајмљеном стану у кућерку на броју 53, Грегори Пек као Џо Бредли ненадано угостио успавану принцезу...

Овај филмски сан није још готов. Римски фестивал траје до 23. октобра. Сутра ће се публика у Аудиторијуму дружити са вишеструком оскаровком Мерил Стрип и видети је као најгору певачицу на свету – чувену Њујорчанку Флоренс Фостер Џенкинс, у истоименом филму британског редитеља Стивена Фрирса, једног од могућих кандидата за Оскара 2017.