„Дунав осигурање” на дијагностичком испитивању

Приликом актуелне посете Међународни монетарни фонд (ММФ) наставиће да инсистира да се „очисте” сви ризици по финансијски систем који долазе из предузећа која су у власништву државе. На тапету шесте ревизије аранжмана из предострожности поново ће бити „Србијагас”, али и нека нова „лица” попут „Дунав осигурања”.

Наиме, како стоји у саопштењу ММФ након четврте и пете ревизије аранжмана у септембру договорено је да се у случају компаније „Дунав осигурање” спроведе независно дијагностичко испитивање које би требало да буде готово до краја новембра ове године. У поменутом документу још увек се не инсистира на приватизацији ове државне осигуравајуће куће.

Фонд ће несумњиво интересовати и докле се стигло с консолидацијом банке „Поштанска штедионица” јер је у августу договорено да убудуће она буде усмерена искључиво на рад са становништвом, предузетницима и малим предузећима. За ММФ је битно да се ојача управа банке, као и сектор управљања ризиком како би се смањио удео ненаплативих зајмова. Подсећања ради ова банка је била приморана да преузме пословање са становништвом, односно исплату депозита Агробанке, Привредне банке Београд, Развојне банке Београд што је значајно умањило капиталну адекватност банке. Формално, услова за њену приватизацију нема можда и зато што она услед лоших биланса и не би лако могла да се прода.

Фонд, иначе, оцењује да је у целини направљен напредак у случају финансијских институција у државном власништву. План за приватизацију Комерцијалне банке, која је по величини друга банка, формално је договорен с тим да се она приватизује до краја 2017. године. Што се тиче мањих државних банака ММФ очекује да држава одлуку о њиховој продаји донесе до краја ове године.

Иначе, након обједињене четврте и пете ревизије аранжмана предвиђено је и да до краја октобра „Србијагас” припреми много детаљнији план за реструктурирање дугова на основу већ израђеног плана консолидације из марта ове године.

Економиста Љубомир Маџар каже да сва јавна предузећа која су губиташи нервирају ММФ и зато је њихова реакција да се та ситуација мења из корена јасна. Та предузећа су додатно и партијски „потрошачи”, јер код њих ни портир не може бити без партијске књижице.

– До сада су у аранжману с ММФ-ом учињени лакши резови, а остали су недирнути тврди ораси. То су велика јавна предузећа, као и она у реструктурирању којих је било 17, па 14, а не зна се колико их још има. Управо та предузећа немају пословну будућност, а држава их држи из политичких и социјалних разлога. Она настављају да праве губитке чиме се проблеми само увећавају и зато је с економског аспекта притисак ММФ-а здрав – каже Љубомир Маџар додајући да губиташи треба да се одбију од државних јасала, јер ако се то не учини цех садашњег опортунизма биће касније већи.

Њега не чуди што ММФ инсистира на дијагностичком испитивању „Дунав осигурања”, јер ова осигуравајућа кућа све лошије послује и велики је губиташ. Што се тиче гробља пропалих државних банака како он назива „Поштанску штедионицу” остаје да се види колико је лоша њихова ситуација након концентрације толиких губитака. Евентуалног купца могу да нађу само уколико држава преузме њихове дугове.

– И „Србијагас” је губиташ који годишње произведе минус од неколико стотина милиона евра што је последица дугогодишње продаје испод набавне цене. У таквој ситуацији за менаџмент престаје свака мотивација да озбиљно управља предузећем – каже Маџар.