ЕУ прети Русији новим санкцијама

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Шесточасовни разговори немачке канцеларке Ангеле Меркел и француског председника Франсоа Оланда са руским председником Владимиром Путином у Берлину резултирали су скромним напретком у решавању сукоба у Украјини и безмало никаквим о питању рата у Сирији. Управо неслагање с руским бомбардовањем у Сирији довешће, као сада ствари стоје, до тога лидери Европске уније на данашњем самиту у Бриселу Русији запрете новим санкцијама, али овог пута не због Украјине, већ због бомбардовања сиријског града Алепа, које оцењују као ратни злочин.

На састанак лидера „нормандијске четворке”, коју чине Немачка, Француска, Русија и Украјина, Путин је прексиноћ стигао са пола сата закашњења, при чему га је на улазу у Канцеларијат дочекала Меркелова, док је недалеко одатле неколико десетина демонстраната протестовало против његовог доласка у Берлин и руског бомбардовања Алепа. Иако ни немачка канцеларка, ни руски председник нису очекивали да у Берлину буде постигнут неки велики договор, ипак су четири лидера са својим шефовима дипломатија и саветницима успели да постигну бар неки договор.

Према речима украјинског председника Петра Порошенка, договорено је да шефови дипломатије ових земаља до краја новембра усагласе „мапу пута”, то јест акциони план о спровођењу Минског споразума о прекиду ватре, склопљеног у фебруару 2015. Он је додао и да су се обе стране сагласиле да се са линије фронта у региону Донбаса на истоку Украјине повуку и украјинске снаге и проруске снаге.

Откад је у белоруској престоници склопљен споразум о прекиду ватре у сукобу у којем је досад погинуло око 9.600 људи, две стране избегавају да примене договорено правдајући то редоследом којим би требало спровести политичке и војне потезе. Кијев сматра да је неопходно прво да се спусти оружје и реше безбедносни проблеми па тек онда да се приступи промени украјинског устава, локалним изборима и давању аутономије Донбасу. Москва, пак, сматра да би редослед потеза требало да буде обрнут.

Немачким извештачима није промакао детаљ да је на овим разговорима присуствовао и Путинов лични саветник за Абхазију, Јужну Осетију и Украјину Владимир Сурков, који је иначе на „црној листи” особа којима је забрањен улазак у ЕУ. Међутим, Сурков је ипак „пробио” ембарго, јер је за његов долазак на тло ЕУ Берлин тражио и добио посебно одобрење Брисела.

„Путин је провокативним потезом јасно ставио до знања шта мисли о санкцијама. Довео је са собом у Берлин Владимира Суркова, човека којем је забрањен улазак у ЕУ као део санкција које су 2014. уведене због украјинске кризе”, истиче коментатор дневног листа „Велт”.

Овим је Путин можда хтео да пошаље поруку ЕУ, али то није ублажило ставове Меркелове и Оланда, који су и после разговора о Сирији и даље истицали могућност да Москви буду уведене додатне санкције, сматрајући да руско бомбардовање Алепа представља ратни злочин те да мора да престане.

„У име Немачке сам јасно рекла да међународно право јасно дефинише ратне злочине и да је бомбардовање нехумано. Оно представља страшан проблем за људе”, рекла је Меркелова, која је рекла да је са Путином вођена „веома јасна и веома тешка дебата”, те да ЕУ мора да има могућност да уведе санкције Русији због бомбардовања цивила у Алепу. „Не можемо да немамо мишљење, али дискусија би требало да се фокусира на то како да помогнемо становништву. Говоримо о доста криминала, злочина над цивилима. Смишљамо начине како да помогнемо цивилима. На пример, како да Међународни црвени крст довезе један конвој помоћи. Да постоји бар светло на крају тунела. И као што је данас закључено, Русија има много већу одговорност, која далеко превазилази ово бомбардовање од претходних неколико дана.”

Она је истакла да без примирја није могуће раздвојити цивиле од терориста, а само који сат пре састанка у Берлину, руска војска је саопштила да ће прекид ватре бити продужен са првобитних осам на 11 сати. То су многи протумачили као Путинов знак добре воље према преговарачима, иако сам Путин није желео да прецизира колико ће трајати обустава бомбардовања.

„Јасно смо изнели намеру да продужимо паузу док год је то могуће, у зависности од тренутне ситуације на терену, и да обуставимо наше ваздушне нападе”, рекао је Путин о Сирији, додајући да је „руски предлог да се појачају напори у стварању и усвајању новог устава, који ће онда бити основ за ванредне изборе и да се тако позиционирају све стране у сукобу”.

Оцењујући да руска „пауза од неколико сати нема смисла” јер становништво Алепа не може да настави да живи у тим неподношљивим условима, Оланд је истакао да „може бити корисно све што може да представља претњу” Русији.

Ипак, неколико сати уочи самита лидера ЕУ, који је почео синоћ а траје и данас, у бриселским дипломатским круговима се могло сазнати да ће после расправе о односима са Русијом, „двадесетосморица” само осудити „нападе сиријског режима и његових савезника, нарочито Русије, на цивиле у Алепу” и запретити новим санкцијама Русији, то јест „ако се злодела наставе, увођењу санкција против појединаца или организација које подржавају режим” сиријског председника Башара ел Асада. Сва је прилика да би ова формулација могла да наиђе на подршку свих 28 лидера, будући да су неки који иначе заступају ублажавање санкција Москви, попут словачког премијера Роберта Фица, најавили да о овом питању неће ићи против става ЕУ. Ипак, осим о санкцијама, лидери ЕУ ће разговарати и о томе како да убудуће развијају односе са Русијом, између осталог, у области енергетике и сузбијања тероризма.