Чекајући нове власнике

Бање и рехабилитациони центри широм Србије ускоро добијају новог газду. Уместо Фонда за пензијско и инвалидско осигурање Србије, у чијем је власништву већина бања и у чију се градњу од средине седамдесетих година прошлог века улагало парама од доприноса запослених, нови газда биће по пола држава и нови приватни власник. Тамо где за то буде прилике, држава је спремна и да све препусти новом власнику.

Од када је Александар Вучић, премијер Србије, у свом експозеу навео да је један од приоритета нове владе и приватизација бања, како би се од њих брзо направила профитабилна предузећа и објаснио да је недопустиво што Фонд ПИО тужи државу настојећи да докаже да има власнички удео у бањама, пензијски фонд се сложио с тим.

То, међутим, није био став и претходног руководства овог фонда које је у намери да сачува даље расипање сопствене имовине, у јуну 2006, поднело тужбу Уставном суду, због тадашње одлуке Владе којом се омогућава даља продаја бањских лечилишта, без зеленог светла правих власника. Став Фонда био је јединствен – да је недопустиво да се бање и специјалне болнице третирају као државна својина јер нема бање у Србији у којој Фонд није изградио макар један капитални објекат за рехабилитацију.

Само када су у питању специјалне болнице за рехабилитацију, улагања Фонда премашују 500 милиона евра. С обзиром на то да Фонд није само градио својим средствима ове непокретности, већ је више деценија плаћао у одређеном проценту и текуће инвестиционо одржавање, тај износ достиже и пола милијарди евра.

Продаја бања била је протекле недеље у Нишу и једна од ударних тема премијера и министара, где је речено да ће Фонд ПИО пребацити имовину, како би се коначно решили имовински односи.

– Онда можемо да идемо у приватизацију, да нам коначно бање функционишу, а не да нам бање зјапе празне и да нико неће да улаже у њих и да решава имовинско-правне односе – рекао је Вучић.

У Фонду ПИО, данас, кажу да је њихово опредељење увек било управљање својом имовином у складу с интересима државе и државном стратегијом развоја бањског туризма, припремајући се за сва потенцијална решења (приватизацију, стратешко партнерство, јавно-приватно партнерство, заједничко улагање...). А све у циљу обезбеђивања прилива нових инвестиција, запошљавања у већем обиму, развоја повезаних привредних грана на нивоу локалне самоуправе и унапређења општег пословног амбијента, што директно утиче на повећање изворних прихода Фонда.

Судски поступци (27 њих) покренути су да би се одредило колико је шта и чије власништво и да би се задржала намена због које су објекти и изграђени. Правоснажним пресудама до данас је окончано 15 судских спорова у корист Фонда и то за специјалне болнице „Чигота”, „Златибор”, Нови Пазар, Ивањица, Златар, „Меркур” у Врњачкој Бањи, „Жубор” у Куршумлијској Бањи, „Гејзир” у Сијаринској Бањи, Сокобања и Сокобања Озрен, Русанда у Меленцима, Бања Ковиљача у Лозници, ХТП „Здрављак” Сокобања (44 собе), Гамзиградска Бања у Зајечару, Јошањичка Бања „Генералекспорт Јошањичка бања”, „Агенс” у Матарушкој Бањи.

Тренутно не раде две бање, док су сви остали објекти у функцији специјалних болница јавних здравствених установа, непрофитних правних лица, корисника средстава обавезног здравственог осигурања, које су основане и послују у складу са Законом о јавним службама, Законом о буџетском систему и Законом о здравственој заштити и здравственом осигурању, а које оснива Министарство здравља с наменом да пружају здравствене услуге грађанима Србије. Они као корисници објеката измирују комуналне трошкове.

У бање и рехабилитационе центре упућивани су пензионери на бесплатно лечење и одмор о трошку Фонда ПИО, на основу средстава која Фонд издваја за друштвени стандард пензионера у складу са Законом о ПИО.

Фонд ПИО очекују да ће као власник објеката учествовати у сваком потенцијалном решењу које се изабере као најадекватније. Тенденција је да се осим здравственог развија и велнес програм.

Не треба, међутим, изгубити из вида чињеницу да је држава истовремено власник минералних извора, а да све те специјалне болнице без минералних извора не вреде много, тако да било каква одлука Фонда о даљим активностима на развоју или ревитализацији специјалних болница мора бити донета у сарадњи с државом.

На најаву да премијера да бање треба продати, у Удружењу синдиката пензионера Србије кажу да је недопустиво продавати пензионерску имовину.

Осим бања и РХ центара, Фонд ПИО је у прошлом веку изградио више од 225 здравствених установа – од диспанзера и болница, до Клиничког центра Србије у Београду, у који је уложено око 35 милиона евра. Издвајала су се средства за изградњу специјалних школа за инвалидну децу, као и за десетине заштитних радионица намењених за запошљавање инвалида рада. Новац се улагао и у превенцију од ширења заразних болести, па је изграђена и реконструисана комплетна канализациона и водоводна мрежа у 35 општина у Србији. Финансирало се и побољшање услова рада у већини рудника у Србији.