Масти у крви

Према процени студијске групе Европског удружења за атеросклерозу, холестерол је и даље распрострањен ризик за настанак болести срца и крвотока, не само у старијем животном добу, већ и код млађих људи, чак и код деце. Резултати њихових истраживања показали су да је низак ниво укупног холестерола повезан с нижом стопом смртности. Требало би га проверити бар једном годишње, и у случају повећања кориговати. Ове препоруке односе се на здраве особе, чак и оне које имају нормалну телесну тежину и које се умерено хране. О каквој масноћи је реч и зашто корекција исхране понекад не помаже у снижавању холестерола?

Стручњаци су холестерол први пут изоловали из жучног каменца, и по њему је добио назив. У организму има више значајних функција, будући да је нормални састојак крвне плазме, мозга, ћелијских мембрана, жучних соли, витамина Де. Учествује и у синтези адреналина, стероидних и сексуалних хормона. Кожу чува од исушивања. Помаже и апсорпцију масних киселина у цревима, транспортује их укрви, а затим и до ћелија где се претвара у енергију.

Производи га и организам

Холестерол доспева у организам намирницама у којима је везан за масне киселине, сазнајемо од др медицинских наука Весне Мијаиловић, интернисте – ендокринолога. Од масних киселина се одваја деловањем панкреасне липазе, а затим се емулгује у танком цреву под утицајем жучних соли. Потом лимфом долази до венске крви, где се везује за липопротеине. Када се спаја с липопротеинима мале густине (ЛДЛ) назива се још и „лош”, будући да транспортује 75 одсто укупне масноће, а кад се спаја са липопротеинима велике густине (ХДЛ) настаје „добар” холестерол који носи само 20 одсто масти. „„Добар” холестерол уклања вишак „лошег” холестерола из циркулације и преноси га у јетру, где се путем жучи избацује из организма.

(/slika2)Међутим, кад нема довољно ХДЛ холестерола или има превише ЛДЛ холестерола, сав вишак се задржава на зидовима крвних судова, где се стварају масни јастучићи који их сужавају(атеросклероза), а крв и хранљиви састојци све теже долазе до органа и ткива. То је први услов за појаву болести крвних судова и срца, настанак тромбозе и других болести ослабљене циркулације.

Вишак холестерола делимично уклањају и ћелије јетре које га користе за производњу жучи, објашњава др Мијаиловић, али главну улогу имају ЛДЛ рецептори на ћелијским мембранама које га увлаче у ћелије. Колико ће ове масне супстанце ући у ћелије, зависи од броја њихових рецептора. Када их ћелије имају довољно, брзо се напуне холестеролом и исто тако их брзо потроше у физичким активностима. Ако изостане његова потрошња, накупљени холестерол покреће механизам којим се затварају „врата” ћелија, односно стварање рецептора. Сав вишак холестерола тада остаје у циркулацији.

Ниво холестерола у крви може да се повећава и због недовољног броја ћелијских рецептора или њихове смањене осетљивости. Рецептори јетре, надбубрега, полних жлезда, органа који су највећи потрошачи холестерола, могу због неког наследног или стеченог поремећаја и да га не препознају, наводи наша саговорница. Тада је могуће да особа нормалне тежине има повишен холестерол у крви.

Чашица пића га снижава

Превелике количине холестерола не могу да се дуго одржавају у крви. Вишак се прелива у ћелије где је могуће ући и без активности рецептора, као што су глатке мишићне ћелије бубрега и срца и ендотела у зидовима крвних судова и макрофаги. У њима се тада холестерол накупља и оштећује их. Повећан холестерол у крви може да настане и због недостатка липопротеинске липазе. У том случају се не ослобађа у периферној циркулацији и ћелије га не преузимају као извор енергије.

По речима наше саговорнице, повећање холестерола у крви ипак најчешће настаје претераним узимањем намирница и масноћа животињског порекла, а затим због недостатка хормона тироксина услед смањене функције штитасте жлезде, смањене производње естрогена код жена у менопаузи, гојазности и дијабетеса. Повишен холестерол је пратилац и обољења која изазивају сужење жучних канала и жучних каменаца, јер се сав излучени холестерол из жучи враћа у крв.

Процењује се да се 25 до 75 одсто холестерола апсорбује из намирница животињског порекла, у просеку око 500-1.000 мг. Организам га и самостално производи у јетри и слузници црева и то два до три пута више него што се узима храном. Намирнице и масноће животињског порекла су извор лошег холестерола (ЛДЛ) и њихово конзумирање треба ограничити, нарочито после тридесете године и то на 50 до 60 г дневно. Када се утврди повишен холестерол у крви, најважније је смањити укупан калоријски унос и кориговати исхрану, саветује докторка Мијаиловић. Корекција исхране подразумева узимање намирница са незасићеним масним киселинама у мањим количинама – ораха, лешника, бадема и клица житарица. Масти животињског порекла требало би заменити уљима са полинезасићеним масним киселинама које се добијају из семена сунцокрета, кукуруза, бундеве, соје. Међутим, њиховим узимањем смањује се укупни холестерол, па и заштитни. Не би их требало узимати више од 15 до 25 г дневно.

Маслиново уље повећава ниво доброг холестерола, али не снижава много укупни холестерол. Може се узимати 15 до 30 г дневно. Да би се успоставила равнотежа у снижавању укупног холестерола и подизања доброг, уља добијена из семена и маслина требало би користити наизменично, никада истовремено.

Раније се сматрало да избегавање јаја, нарочито жуманца, може да смањи укупни холестерол. Међутим, утврђено је да дуготрајан недостатак лутеина из жуманцета може да ослаби вид. Могу се узимати три обарена јаја недељно. Посебно се препоручује риба, будући да садржи корисне незасићене масне киселине. Умерене дозе алкохолних пића (пола чаше вина, чаша пива или чашица жестоког пића) могу се повремено узимати, будући да алкохол повећава добар холестерол. Уз корекцију исхране, неопходна је и физичка активност бар један сат дневно.

Помажу и семенке јабука

Поједине намирнице, нарочито оне које садрже биљна влакна, спречавају ресорпцију масти и корисне су за снижавање холестерола. По неким истраживањима свакодневно узимање бар две јабуке и грицкање њихових семенки може да смањи холестерол и за 38 одсто. Чен свежег белог лука или капсула његовог уља дневно има такође позитиван учинак. Авокадо (половина до једног и по плода дневно) по једној студији боље регулише холестерол него дијета. Јечам садржи и до 35 одсто незасићених масних киселина које смањују лош холестерол у крви. Помажу и артичока, свежа или у капима, чај од коприве или маслачка.

Када је потребно узимати лекове за смањење холестерола? По речима др Весне Мијаиловић, лекар одређује када је неопходно узимање лекова и врсту, будући да и ови медикаменти могу да имају нежељена дејства. Препоручује се после процене ризика од убрзане атеросклерозе и утврђивања односа доброг и лошег холестерола. Најчешће се прописује срчаним болесницима, особама које су прележале инфаркт и мождани удар, пушачима, онима који имају повишен притисак или су хигијенско-дијететским мерама све учинили да га снизе, а холестерол је остао повишен.

-----------------------------------------------------------

Холестерол у намирницама

Особе које имају повишен холестерол или атеросклерозу требало би да ограниче унос холестерола на 300 мг дневно. Мозак (100 г) садржи око 2.300 мг холестерола; пилећа џигерица, у истој количини, 500 мг, телећа 370 мг, а свињска 260 мг; јаје (тврдо кувано) 274 мг; свињско месо 121 мг; хамбургер у просеку 120 мг; сир гауда 114 мг; слатка павлака 111 мг; крем сир 110 мг; кисела павлака (20 одсто млечне масти) 66 мг; мајонез 105 мг; говеђа шницла 101 мг; сланина 93 мг; пилеће виршле 100 мг; батак 91 мг; бело месо 69 мг; сардине 61 мг; туњевина 31 мг; свињска паштета 50 мг; сладолед око 44 мг; млеко (3,3 одсто мм) 14 мг; јогурт 13 мг.

Према најновијим препорукама студијске групе Европског удружења за атеросклерозу, оптималне вредности укупног холестерола су мање од 5,2 mmol/l, гранично високе од 5,2 до 6,5 mmol/l, а изнад ових вредности високо ризичне. Пожељне вредности за ЛДЛ холестерол су ниже од 3,5 mmol/l, а ризичне веће од 4,1 mmol/l. Пожељне вредности за ХДЛ холестерол су веће од 1,4 mmol/l, а ризичне ако су мање од 0,9 mmol/l.