Афере немачких гиганта не крње имиџ Немачке

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – „Све почиње поверењем”, гласи слоган највећег немачког банкарског гиганта Дојче банке, која је уз још неке немачке привредне гиганте, попут „Фолксвагена”, управо злоупотребом поверења својих потрошача озбиљно уздрмала своје темеље. Међутим, серија скандала која је за годину дана финансијски потресла поносе немачког банкарства и привреде засад није озбиљније окрњила имиџ немачких производа, који и даље у међународној јавности важе за квалитетне.

Како то имиџ Немачке нису окрњили ни „Фолксвагенова” превара са нивоима издувних гасова код дизел-возила, нити откриће да је Дојче банка избегавала плаћања пореза и намештала међубанкарске каматне стопе, а камоли сазнање медија да су Немци подмитили азијске функционере Фифе како би Немачка добила организацију Светског првенства у фудбалу 2006. године? Добар део одговора лежи у – политици.

Упркос критикама, које су на рачун менаџера немачких гиганата могле да се чују од немачких министара, управо су потези немачке владе директно или посредно утицали да посрнули немачки гиганти смање губитке, а све што је произведено у Немачкој и даље буде широм света пожељно.

Када је у септембру прошле године избила такозвана афера „Дизелгејт” са „Фолксвагеновим” аутомобилима, осим релативно благих критика на рачун пословодства ауто-концерна, од немачких министара чула се најава да ће цео случај бити истражен, али и да ће припремити закон који ће омогућити потрошачима у Немачкој да у оваквим случајевима покрену колективну тужбу за наплату штете. Годину дана касније, таквог прописа нема. Тако се догодило да су немачки купци спорних возила (од „фолксвагена”, преко „аудија” и „поршеа” до „шкоде” и „сеата”) добили само бесплатну поправку аутомобила, док су купци и продавци аутомобила у САД и Канади, захваљујући колективним тужбама, успели да од гиганта из Волфсбурга наплате и одштету од чак 15,3 милијарде америчких долара.

Први канал немачког јавног сервиса АРД и минхенски дневни лист „Зидојче цајтунг” оптужили су немачку владу да намерно одуговлачи са доношењем закона који би омогућио колективне тужбе, указујући да су сазнали да је нацрт закона био припремљен још у новембру прошле године, али да је политичком одлуком „стављен на лед”. Минхенски дневник тврди да закон блокира министар саобраћаја и кадар баварских демохришћана Александер Добринт, иако је социјалдемократски министар правде Хајко Мас за закон. Масов портпарол Пјотр Малаховски каже пак да „предлог закона још није готов”.

„И даље интензивно разматрамо могућност колективних тужби. Намеравамо да се држимо плана и да закон уђе у процедуру ове године. Не могу да кажем зашто толико траје”, рекао је он.

И док активисти и стручњаци сматрају да би закон о колективним тужбама био значајан напредак за заштиту потрошача у Немачкој, сва је прилика да немачка влада заправо у овом случају настоји да што више олакша „Фолксвагену”, а самим тим и огромном делу немачке индустрије који се на њега ослоња. Додуше, то можда не би требало ни да чуди, будући да је добар део актуелних министара, укључујући и социјалдемократског вицеканцелара и министар економије Зигмара Габријела, у неком тренутку своје политичке каријере заузимао лукративна места у управним одборима немачке ауто-индустрије.

У „Фолксвагену” су одлучни да поврате поверење потрошача, баш као и Дојче банка, која то покушава од 2012. када је у њено седиште у Франкфурту упала полиција и ухапсила петорицу руководилаца због сумњи у огромне малверзације. Ни после четири године, Дојче банка не успева да спроведе „промену културе пословања” и да се одвоји од краткорочних ризичних послова који су целу браншу довели на руб пропасти. Ипак, нови шефови у Франкфурту обећавају промене и демантују медијске тврдње да ће од немачке државе добити помоћ, будући да им прети плаћање казне у Америци у износу од вртоглавих 14 милијарди долара.

И у министарству финансија министра Волфганга Шојблеа су демантовали да имају идеју да финансијски спасавају Дојче банку, али познаваоци економских прилика тврде да је, упркос овим обећањима, за очекивати да ће влада Ангеле Меркел, уколико Дојче банка заиста буде пред потпуним колапсом, ипак потрошити новац пореских обвезника на њен спас.

Два гиганта немачког банкарства и ауто-индустрије дуго ће по злу памтити 2015. годину, али упркос прошлогодишњем посрнућу они нису успели да угрозе имиџ земље, сматра Симон Анхолт, који је оснивач и један од издавача годишњег истраживања о имиџу земаља „Анхолт-ГфХ Ропер нејшн брендс индекс”.

„Имиџ једне земље, а поготово тако поштоване земље као што је Немачка, незамисливо је више постојан тако да не може да буде угрожен због неколико медијских прича”, рекао је Анхолт за немачке локалне медије, који сматра да „добра компанија може нешто да допринесе имиџу Немачке, али је мало вероватно да једна лоша компанија може да га упропасти”.

Према његовом мишљењу, прошлогодишња немачка топла добродошлица за избеглице је више допринела имиџу Немачке него што су му скандали одузели.

„’Фолксваген’ је можда одузео 10 центи из ’банке’ имиџа Немачке, али га је зато Ангела Меркел надокнадила сто пута више”, рекао је он.

Према оцену стручњака, јак национални бренд Немачке се осликава, не само у њеној политичкој улози, већ и у томе што ова земља у различитим областима привлачи људе широм света. Поверење које људи широм света имају у Немачку очигледно је и даље јаче од афера које откривају правосуђе и медији.