Није херојство из Београда лепити етикете

Српска листа је групација која не напушта бојно поље када је најпотребнија свом народу. Ова потпуно трансформисана структура политичких представника Срба није само декор у привременим косовским институцијама, каже у разговору за „Политику” Славко Симић, шеф посланичког клуба Српске листе у парламенту Косова која је замрзла свој статус у косовској скупштини. Он је пре неколико дана Уставном суду Косова предао и српску иницијативу за поништавање закона о Трепчи.

Премијер привремене косовске владе Иса Мустафа каже да се нада позитивном одговору суда. Који је смисао подношења жалбе која је, како изгледа, већ осуђена на пропаст?

У последњих 17 година ми смо као народ на Косову и Метохији прошли различите фазе – од дестабилизације до дезоријентације, да бисмо се нашли у једном моменту и у фази потпуне изолације. Та фаза нас је највише коштала, а игнорисали смо је све до 2012. године. Имали смо ситуација да су и Срби и Албанци мислили да се проблеми и питање статуса могу решавати једнострано, а неки Срби су отишли толико далеко да су нас враћали у нереалну 1995. годину, а заправо су реалност биле све послератне године које су биле најтеже године за српски народ на Косову и Метохији. Албанци су били још нереалнији, сматрајући да се многи процеси могу одвијати преко ноћи, убрзаним процедурама, што показује и усвајање закона о „Трепчи” и закона о стратешким инвестицијама. Многим одредбама устава Косова гарантују се права, слободе, поштовање обавезних начела међународног права па онда морамо очекивати да се те одредбе поштују. Спорни закони су прекршили многе чланове устава и због тог треба очекивати да суд покаже непристрасност и законе стави ван снаге.

Уколико Уставни суд пресуди како очекују Албанци, који је даљи потез Српске?
Пре свега не треба бити песимиста. У овом случају треба бити мудар и доносити даље одлуке јединствено и хладне главе. Најважније је да се не драматизује целокупна ситуација након било какве одлуке. Нисмо у ситуацији да имамо много могућности, али можемо да инсистирамо да се и даље разговара о „Трепчи”. Многи су свесни чињенице да је закон немогуће спровести у општинама где се налазе највећи капацитети руде и минерала, пратеће инфраструктуре, али и чињенице да је немогуће мењати етничку организациону и радну структуру. Зато, после било какве одлуке Уставног суда, кроз конструктивне идеје ћемо тражити решење, ако не у Бриселу, онда код нас, на нашем Космету.

Представници Српске су замрзли учешће у косовским институцијама после изгласавања закона о „Трепчи”. Међутим, виђени сте у скупштини, а и имате активности о којима свакодневно информишете јавност. Шта то значи? Јесте ли замрзли учешће или не?

Јавност треба да зна да су сви посланици и чланови Владе свесни тежине ситуације у којој се налази наш народ на Космету. Пред нама је борба за очување виталних интереса општина са српском већином. Конкретно, замрзавање нашег учешћа значи не давати легитимитет раду институција и њихових тела докле год постоји упоран покушај усвајања закона који имају једнострану правну основу и не давати алиби ниједној институцији која настоји да нас доведе у положај потпуне обесправљености. Оваквим начином политичког протеста шаљемо поруку да желимо да будемо саслушани и да се поруке и захтеви српске заједнице уваже и поштују. Јер, ако ја као шеф парламентарне групе говорим у име три хиљаде рудара и у име српске заједнице тражим да се закон о „Трепчи” повуче, а нико не уважи вашу поруку и захтев, онда се запитате да ли има смисла давати подршку скупштини и скупштинским одборима.

Како оцењујете недавно иступање Немање Шаровића, посланика СРС-а, који је на Скупштинском одбору за Косово и Метохију рекао да у правном систему Србије не постоји никаква Српска листа, па сте стога, ви, „Тачијеви Срби”?

Видео сам да је господина Шаровића изиритирало писмо Српске листе које сам ја лично написао. Писмо је позивало на одлучност и заједничку пожртвованост у заштити српског народа и српске националне имовине. Не знам зашто је био толико погођен овим писмом. А, што се тиче етикетирања „Тачијеви Срби” желим и њему и сличнима да поручим да смо ми истински косметски Срби, да су на Космету живели и умирали наши преци и да никада наши преци, а ни ми нисмо били издајници и нисмо били ничији, до српски. Ако је издаја живети за Србију, вековима на Космету, шта је онда херојство? Да није можда херојство стати за говорницом у Београду и етикетирати и поново селити Србе?

Следеће године су локални и парламентарни избори. Како одговарате на критике да сте и ви, као и претходне гарнитуре Срба, почев од 2001, били само декор, маска којом се Косово представља као демократско и мултиетничко друштво?

Наставићемо да будемо озбиљан политички чинилац који гради партнерски однос са свим заједницама и политичка групација која не напушта бојно поље када смо најпотребнији свом народу. За такве у Српској листи нема места. Раније је неодговорна групација људи служила, баш, као што сте рекли, за декор и маску.