Како подржати младе предузетнике

Недовољно развијена предузетничка култура, недостатак разумевања и подршке средине, недостатак предузетничких знања и вештина, неразвијена финансијска подршка и високо оптерећење фискалним и парафискалним наметима, само су неки од проблема са којима се срећу млади предузетници, налази су истраживања које је спровео тим Економског института из Београда. Као одговор на идентификоване проблеме, дефинисане су мере које би могле да допринесу развоју предузетништа младих у земљи.

Једна од кључних мера која би имала дугорочне позитивне ефекте у развоју предузетништва младих јесте даљи развој неформалног предузетничког образовања кроз модел „Ученичке компаније“ у свим средњим школама. Модел „Ученичка компанија“ се базира на развоју осмишљене компаније од стране ученика и њен пролазак кроз све фазе животног циклуса, чиме ученици стичу практична знања и вештине, истиче се у налазима истраживања „Анализа регулаторног оквира предузетништва три најперспективније делатности, са предлогом поједностављења пословања за младе предузетнике”. Те три области су информационо-комуникационе технологије, креативне индустрије и услуге у пољопривреди.

Како би се развила финансијска подршка, предложено је усвајање посебног Закона о ризичним фондовима, чиме би се омогућило нормативно регулисање инвестирања путем venture капитала. Указано је на потребу доношења Закона о микрофинансирању, као и других мера попут пореског изузимања плаћања пореза на добит за инвестиције у технолошке стартуп-ове и иновативне фирме, увођење пореских кредита за инвестиције у истраживање и развој, као и пореских подстицаја у виду неопорезивања профита усмереног у ризичне инвестиције.

Да би се смањио број младих предузетника који послују у „сивој зони“, предложено је неколико стимулативних мера пореског третмана које би се примењивале у ограниченом периоду непосредно наком првог регистровања посла. Тако је предложено укидање обавезе плаћања доприноса (са ограничењима да не би дошло до злоупотребе) свим младим предузетницима који не исплаћују личну зараду и који се опорезују по основу добити, смањење пореза на доходак и социјалних доприноса за радна места креирана у новооснованим фирмама младих предузетника (на пример до годину дана) и увођење пореског кредита за порезе и доприносе на плате (на пример за прве две године рада) новоосноване фирме младог предузетника.

Указано је на потребу да се практично омогући примена савремених и глобално препознатљивих система електронске трговине, као што је PayPal. Економски институт је, у том смислу, као најбоље решење предложио измену Закона о девизном пословању, тако да се грађанима Србије омогући девизно плаћање путем интернета, а као прелазно решење може бити увођење законске уредбе којом би се изједначиле трансакције путем интернета са банкарским трансакцијама или дефинисало изузеће од закона за плаћање у девизама за онлајн трансакције.

Према Анкети о радној снази Републичког завода за статистику, стопа незапослености младе популације (старости 15-24 године) у другом кварталу 2016. године је износила 36,1 одсто, што је дупло више него општа стопа незапослености која је износила 15,2 одсто. Од укупног броја запослених младих у Србији, готово 80 одсто ради код послодавца за плату, 11,5 одсто ради без зараде као помажући чланови домаћинства, док је само 7,8 одсто младих самозапослено (30.900).

Наручилац истраживања је Министарство омладине и спорта, а партнери су Републички секретаријат за јавне политике, организација Хелветас испред Швајцарске агенције за развој и сарадњу и Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва владе Србије.