Легализовано свега 30.000 објеката

План министарке грађевинарства Зоране Михајловић да се нелегални објекти озаконе ове године распршио се као мехур од сапунице. Од 770.000 захтева за легализацију – решено је свега око 30.000. Ако би се наставило овим темпом, озакоњење не само што не би било завршено до краја мандата ове владе него би му било потребно четврт века. Да је досадашњи учинак од 3,9 одсто позитивних решења о озакоњењу незадовољавајући признаје и државна секретарка у министарству грађевинарства Александра Дамњановић, али напомиње да је он најбољи у поређењу са свим претходним законима о легализацији. Она не губи наду да ће процес бити окончан за четири године, a најкасније до краја године Србија ће напокон имати комплетан списак објеката, и законитих и„ дивљих”, саграђених на њеној територији. За то је неопходно да све општине и градови испуне обавезу и до 27. новембра попишу „дивља” здања којима су њихови грађевински инспектори, немаром или корупцијом, дозволили да никну. Њих би могло бити чак 1,5 милиона али Дамњановићева верује да их је ипак мање.

– Катастар је доставио податак да их има толико. Али то је број објеката који нису уписани у евиденцију непокретности. Бројни су примери да су људи зидали са грађевинском дозволом, радили све по прописима, само што на крају нису прибавили употребну дозволу и кућу укњижили. Такви објекти нису нелегални – каже Дамњановићева.

Како би озакоњење било окончано за највише четири године, сваком управном округу додељен је ментор из министарства који ће надгледати и убрзавати процес. Општинама и градовима биће одобрено запошљавање додатних људи који ће бити задужени за ове послове, каже државна секретарка. Зна се да Врбасу и Параћину неће бити потребна нова радна снага за овај посао, али Београду сигурно хоће јер има више од 250.000 захтева за легализацију, а од 27. новембра када је Закон о озакоњењу ступио на снагу решио је око 6.000 предмета. Престоница ће напомиње Дамњановићева ипак успети у року, до краја следећег месеца, да попише све бесправне објекте. У томе је већ готово успела општина Ражањ, док је Ниш на око 40 одсто задатка.

– Сваки запослени имаће квоту од 15 предмета које ће морати дневно да обради. Ментора је пет и реч је о људима запосленим у министарству – истиче државна секретарка.

Уз све мере које ће држава предузети како би убрзала озакоњење постоји једна слабост у закону која ће је можда спречити да посао заврши. За оне који нису поднели захтев за легализацију, након што буду пописани, по службеној дужности биће покренут поступак озакоњења. Зачкољица је у томе што, иако закон одређује рокове, многи власници не достављају тражену документацију тако се цео поступак продужава. Да ипак све зависи од њихове добре воље, признаје Дамњановићева, и од тога да ли ће их уплашити претња рушењем. Њега барем, не у масовним размерама, у претходних тридесетак година није било.

– Рушење није популарна мера. У неким случајевима није ни изводљиво, на пример у стамбеној згради где један од власника хоће, а други одбија да легализује непокретност. Не можемо срушити целу зграду, па и имовину савесних грађана, због неколицине власника који игноришу закон. Зато смо прописали да и такви власници морају да плаћају порез и све док не буду озаконили стан не могу га продати – објашњава Дамњановићева.

Радије него на претњу рушењем Дамњановићева рачуна на подстицај који закон нуди – легализација је једноставнија и јефтинија него икада за оне који су градили куће и станове да би трајно решили своје стамбено питање, њих је око 70 одсто, али не и за оне који су зидали за тржиште и вишеструко зарадили.

Оно што ту јефтину легализацију поскупљује јесте то што се, уз сва поједностављења процедуре, на поједине нужне потписе, у неким општинама и градовима, на документацију чега месецима, тврде грађани. Зато испод стола нуде новац чиновницима, верујући да ови намерно отежу чекајући мито.

Министарство добија разне притужбе грађана. Злоупотреба увек има. Ако је то тачно, за сваку је осуду. Закон је осмишљен тако да људима који су решавали стамбено питање помогне, а не да их рекетира. Према свима који на овај начин поступају треба предузети драконске мере – тврди Дамњановићева.

Сателитски снимак одређује судбину помоћних објеката

Помоћне објекте на селу – амбаре, пушнице, оборе за стоку, грађевински инспектори неће пописивати тако што ће обилазити терен, него ће користити сателитски снимак. Ова новина је уведена како би се убрзало евидентирање бесправних објеката.

– Највећи проблем пописа у готово свим општинама су помоћни објекти јер се много времена губи обиласком сеоских подручја. Када уђу у процес озакоњења власници неће морати да обезбеде елаборат геодетских радова него копију плана. Тако ће уштедети, што и јесте сврха овог закона да максимално растерети све оне који су градили за сопствене потребе – објашњава Александра Дамњановић, државна секретарка.