Африка окреће леђа „правди белог човека”

Три афричке државе, Бурунди, Јужноафричка Република и Гамбија, одлучиле су да угасе чланство у Међународном кривичном суду (МКС), незадовољне начином на који правду спроводи та институција Уједињених нација са седиштем у Хагу од 2002. године.

Од 2002. године МКС је отворио десет званичних истрага, од којих се девет односи на случајеве у Африци. Ту је и једанаест „прелиминарних” истрага – четири су за „мету” узеле особе из Африке. У свим тим истрагама подигнуто је 39 оптужница, а све одреда адресиране су Африканцима.

„Иако се зове Међународни кривични суд, то је у ствари суд бледоликих (погрдан назив за белце, прим. а) за прогон и понижавање обојених људи, посебно Африканаца. Има најмање 30 држава Запада које су починиле застрашујуће ратне злочине против независних суверених држава и њихових грађана од оснивања тог суда, и ниједан ратни криминалац са Запада није процесуиран. Зашто Тони Блер није изведен пред МКС због рата у Ираку? Зашто МКС није одговорио на захтев Гамбије да процесуира Европску унију због смрти хиљада афричких миграната на Медитерану”, питао је Шериф Боџанг, министар информисања Гамбије, у уторак увече у емисији државне телевизије када је вест о напуштању МКС-а и објављена.

Колико седмицу раније, Јужноафричка Република постала је прва држава суоснивач МКС-а која је званичним путем обавестила УН о сопственом испису из чланства у суду. За њега се свесрдно борио легендарни Нелсон Мандела, први демократски изабрани председник ЈАР.

Хашки суд разгневио је Преторију јуна 2015. године када је од владе Џејкоба Зуме затражио да ухапси суданског лидера Омара ел Башира, пристиглог у Јоханезбург на самит Афричке уније.

Уместо да испоштује захтев МКС-а, кабинет Џејкоба Зуме одлучио је да Баширу „отвори небо” и омогући хитро повлачење у Картум, пре доласка снага за хапшење и слање у Хаг.

Преторија је потом претрпела врло оштру критику домаће и међународне јавности, коју није заборавила. Крајем 2015. године ЈАР је предложио Афричкој унији да отвори озбиљну дебату о смислу чланства у МКС-у, чије се „виђење правде разликује од нашег”, поручио је председник ЈАР Џејкоб Зума.

Што се Бурундија тиче, режим у Буџунбури је 12. октобра закључио да му услуге МКС-а нису неопходне, и то након контроверзне треће изборне победе шефа државе Пијера Нукурунзизе.

Одлука Буџунбуре, Преторије и Банџула да окрену леђа Хагу поделила је Африку. Са једне стране, Боцуана изражава „жаљење” због иступања земље Рта добре наде из МКС-а, а Малави сматра да Африка себи не може дозволити да буде мимо јурисдикције МКС-а. Са друге стране, Уганда сматра да је сезона испловљавања из хашке луке правде тек почела, будући да је та институција „бескорисна”, оцењује Јовери Мусевени, шеф те источноафричке државе.

Даље чланство држава Црног континента у саставу МКС-а биће „врућа тема” следећег заседања Афричке уније у јануару, процењује званична Кампала. Раније ове године, Намибија и Кенија најавиле су да ће „након извесних техничких припрема” иступити из јединог међународног суда који процесуира оптужбе за геноцид, ратне злочине и злочине против човечности.

У првим међународним реакцијама, сенегалски министар правде Сидики Каба, иначе шеф Управног тела МКС-а, поводом отпоздрава три афричке државе Хашком суду истакао је да зна за „оптужбе о двоколосечној правди, селективној правди и правди за белог човека”. Ипак, додао је Каба, „афричке државе су саме изабрале да поједине спорове изнесу пред МКС”.

Иначе, у саставу МКС-а до јуче су биле 124 државе, међу њима најбројнији регионални блок чине земље Африке (сада 31).

САД, Кина, Русија, Индија, Израел, Судан... нису приступили Међународном кривичном суду у Хагу.

Одлука Африканаца да почну са повлачењем из Хага јуче је далеко одјекнула.

„Зашто би Русија, Грузија или Израел сарађивали са МКС-ом када државе чланице опструирају његове истраге или се повлаче”, питао се јуче „Џерузалем пост”.

У међувремену, Кина је изразила поштовање одлука низа афричких држава из Хашког суда: званични Пекинг истовремено је инсистирао да „МКС мора поштовати суверенитет појединачних држава и друге принципе међународног права”, пренео је АФП. Бивши главни тужилац МКС-а, аргентински правник Луис Морено Окампо, критиковао је лидере Бурундија и ЈАР да су одлуком о напуштању заједнице држава чланица МКС-а отвориле простор за „чињење геноцида”. По процени Окампа: „хаос, и нови афрички рат су на помолу”.