Дачићево евроуспоравање

Све је почело кад је Марко Ђурић оптужио Брисел да Србији поставља ултиматум за „Трепчу”. А онда је Ивица Дачић досолио реторику на рачун ЕУ. „Боље да не буду отворена поглавља у преговорима него да буду нарушени национални интереси”, изјавио је шеф дипломатије алудирајући на захтеве да Београд на путу евроинтеграција уреди односе с Косовом и Русијом. Најзад, своје запажање да Србија није врећа за ударање, Дачић је јуче у парламенту допунио поентом да Београд не жртвује европски пут, „али га намерно успоравамо”, јер „не морамо по сваку цену да отворимо нека поглавља ако је услов да дамо ’Телекомову’ имовину на Космету”.

Овакве Дачићеве изјаве вероватно више пријају уху евроскептика из Двери, СРС и ДСС-а, али истовремено  брину оне посланике проевропске опозиције попут Либерално-демократске партије, који се питају да ли ће се успоравање евроинтеграција претворити у њихово напуштање.

Мариника Тепић, посланица Лиге социјалдемократа Војводине и председница скупштинског Одбора за европске интеграције, сматра да се формално нико неће усудити да одустане од европског пута, а Дачићеве изјаве оцењује као стицање политичких поена.

„Не заборавите да се ближимо председничким изборима. Опет, све и да неко одлучи да се и званично одустане од евроинтеграција, ми морамо да спроведемо реформе које смо задали себи као домаћи задатак. Ако одустанемо, то значи да нећемо да живимо у правној држави”, наводи она за наш лист.

Слично њој, и Тања Мишчевић, шефица преговарачког тима Србије у преговорима с ЕУ, јуче је изјавила да нико не одустаје од европског пута као „стратешког опредељења државе и друштва”. Ипак, она је додала да се ниједна држава није сусрела са оваквим начином преговарања, као и да је Србија „веома незадовољна оценом и проценом” бриселског дијалога, приписујући заслуге за напредак тих разговора Београду.

„Приштина нема такву врсту интереса, јер је ССП потписан, што они сматрају малим кораком на путу ка ЕУ. Зато ћете нам допустити да будемо мало фрустрирани и изнервирани јер сматрамо да заслужујемо отварање поглавља”, рекла је она на панелу „Европа у кризи – шта даље”, а преноси Танјуг.

Кад је шеф Канцеларије за КиМ употребио реч „ултиматум”, премијер Александар Вучић уделио му је вербалну пацку. Дачића због вреће још није укорио, бар не јавно. А морао би, судећи по мишљењу председника Активне Србије Душана Јањића, који изјаве шефа дипломатије види као притисак на свог надређеног из владе.

„Вучић је закорачио према владавини права и онима који би требало да страдају у обрачуну с мафијом и везама политичара и криминала – то не одговара”, тврди Јањић, који сматра и да „људи попут Дачића или Томислава Николића не разумеју европске интеграције, нити су их икада искрено желели”. Због тога, додаје, они на Европу гледају лукративно.

Јањић подсећа да је Дачић је потписао споразум с Тачијем, чиме се својевремено самокандидовао за Нобелову награду. „А сад хоће да се извуче причом о ултиматуму, иако се зна да је условљавање категорија која је прихваћена преговарачким оквиром. Најзад, шта је овде конкретно ултиматум? Па оно што је Дачић потписао 2013. јер је хтео Нобела”, оцењује Јањић.

То што Београд има другачије критеријуме него неке друге земље, према мишљењу Маринике Тепић, сасвим је очекивано јер „нико нема такву хипотеку ратова деведесетих као Србија”.

„Уосталом, због тога је и било потребно окончање сарадње с Хагом, као додатни критеријум за нас, на чему су радиле све владе од 2000, па и оне које су имале подршку Дачића и СПС-а”, истиче Тепићева, додајући да у сопственим редовним контактима са амбасадорима и парламентарним делегацијама није осетила „ниједну задршку” с њихове стране.

Да ли  актуелна власт на овај начин користи кризу у ЕУ и дају изјаве које их, с обзиром на пораст евроскептицизма у Србији, неће много коштати кад се преведу у гласове? Ако је тако, према Јањићевом мишљењу, реч је о заблуди.

„Погрешна је процена да је с ’брегзитом’ Европа умрла и да неко хоће да преузме и финансира Србију, било да је то руски цар, било НАТО. Постојала је Европска заједница, сад имамо ЕУ, а у будућности ће бити нека

заједница европских држава или конфедерација регија.  Европа је дефинитивно једно подтржиште, и то се неће променити у глобалном систему, а Србија мора да буде део тога. А власт треба да одговори у коју ће регију у том случају наша земља доспети”, закључује Јањић.

Да отварање даљих поглавља зависи од дијалога Београда и Приштине, јуче је подсетила амбасадорка Словачке, председавајуће ЕУ, Дагмар Репчекова, која међутим сматра да унија не уцењује Србију својим условима.

„И даље имамо времена. Увек су врата мало отворена”, казала је Репчекова, а преноси Танјуг, подсећајући да је 13. децембар последњи датум за постизање договора о отварању поглавља.

Констатујући да су поруке званичника увек упућене „различитим циљним групама”, Александра Јоксимовић из Центра за спољну политику каже да жели да верује да Београд шаље поруку како не жели да одређене ствари ради под притиском, већ уз консензус и договор. Она сматра да се компромис у бриселском дијалогу може наћи у комуникацији на највишем политичком нивоу.