Због „Хазарског речника“ дошла сам у Србију

Мост између једне од најпопуларнијих књижевница Кине Данјан Чен и Србије култно је дело Милорада Павића „Хазарски речник“. Ова ауторка до сада је три пута била у нашој земљи, а њен роман „Шангајска принцеза“, о аутентичној и храброј жени из Шангаја која се достојанствено суочила са страхотама Културне револуције, објавиле су наше две издавачке куће „Просвета“ и „Лагуна“. Књигу је са енглеског превео Драган Миленковић, директор „Просвете“, и ово је уједно и прва књига Данјан Чен на српском језику. На 61. Међународном београдском сајму књига, Данјан Чен биће гошћа „Лагуниног“ штанда данас од 17 часова када ће се дружити са читаоцима и потписивати књиге.

Данјан Чен рођена је у Пекингу, као дете се са родитељима преселила у Шангај, где и данас живи. Њена књига „Смрт ученице“ уврштена је у 100 најбољих дечјих књига света. За аутобиографски роман „Девет живота“, о искуствима деце у Културној револуцији, добила је Унескову награду за мир. Објавила је више текстова о Србији и два ауторска филма о кнезу Лазару и његовој задужбини манастиру Раваници, као и о „Хазарском речнику“. Помогла је представљање нашег нобеловца Иве Андрића у Кини.

Јунакиња романа „Шангајска принцеза“ Дејзи Квок, којој је Данјан Чен постала блиска пријатељица пишући о њеном животу, рођена је у Аустралији, у породици имућних Кинеза, индустријалаца и трговаца. Кад се са родитељима вратила у Шангај, њен отац постао је директор и сувласник једне од највећих робних кућа. Живот у раскоши, високо образовање и безбрижно детињство за Дејзи се завршавају доласком Културне револуције у којој је живот насилно изгубило више од милион људи. Дејзин муж био је један од њих. Она је послата на присилни рад, као вид преваспитавања капиталиста, где је малтретирају на најсуровије начине. По завршетку Културне револуције, Дејзи је говорила да је проживела богат живот и да „није било неприлика и тешкоћа никада не би сазнала колико је снажна као личност“. Упркос свим недаћама кроз које је прошла, никада ништа ружно није рекла о Кини у интервјуима које је давала за познате светске медије.

– Читаоци воле Дејзи Квок због тога што им у поређењу са њеним, њихове животне патње не изгледају тешке. После Културне револуције, Дејзи је помогла великим предузећима у Шангају да успоставе спољнотрговинске односе са светом, помогла је поновни успон свога града. Радила је до последњег дана и умрла је у дубокој старости. И сама, када ми је тешко, сетим се достојанства с којим је прошла кроз живот. И Србију доживљавам слично, као земљу која је и у тешким тренуцима сачувала свој дух, рекла је Данјан Чен.

Нашу саговорницу привукао је „Хазарски речник“ Милорада Павића као пример занимљиве књижевне форме, међутим понирањем дубље у ову књигу открила је још интригантнију идејност. Трагајући за новим значењима и познаваоцима „Хазарског речника“, Данјан Чен дошла је у Србију. О својим искуствима за наш лист каже:

– У Културној револуцији преживела сам трауматичне догађаје због тога што је читава моја породица била анатемисана, а мој отац био је послат у радни логор. Читаво детињство провела сам у страху као и моја мајка која је увек стрепела од тога шта ће се следеће догодити и ко би следећи могао да буде одведен. Због тога сам имала жељу да упознам некога ко је био храбар. Тада сам упознала Дејзи. У Кини познајем људе који су и даље носталгични у односу на Културну револуцију због тога што су сви тада имали исте плате, исто се облачили, а из перспективе данашњег времена сматрају да су у оно време постојали заједништво и правда у друштву. Мислим да је то било лажно јединство, да то друштво уопште није било праведно. Ипак, данашњи Кинези све се више окрећу својој традицији, култури  и религији.