Недеља, 21.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Не постоји „случај Суботица“

Не постоји „случај Суботица“
Др Томица Милосављевић (Фото З. Анастасијевић)

Приликом реконструкције болнице у Суботици дошло је до проблема због лоше комуникације настале услед промене управе болнице и неразумевања детаља пројекта, а не због тога што је на тендеру као најбољи понуђач изабрана словеначка компанија „Смелт”, објаснио је у разговору за „Политику” др Томица Милосављевић, министар здравља. Он је истакао да не постоји „случај Суботица” и да нису тачни наводи да неко некоме нешто дугује. По његовим речима, суботичка болница је спадала у ред оних које су имале боље услове, а према првом договору било је предвиђено да у овај центар буде уложено 1,5 милиона евра.

– Цео пројекат је захтеван, јер је у међувремену утврђено да треба преуредити службу хитног пријема, пријемно одељење и гинекологију на првом спрату, као и да се обезбеди прикључење болнице на магистрални гасовод. Елементарни ред је да се поштује то што је толико новца уложено у реконструкцију. На инсистирање Министарства здравља поштовани су сви прописи, а пројекат је израђен у сарадњи са начелницима одељења. У априлу 2006. године од три понуђача за надзор радова изабрана је фирма „Беопотез”, а о њеном постојању од 1996. године говори извод из регистра, који се налази у Трговинском суду – истакао је Милосављевић.

Он је рекао да се у једном тренутку указала потреба да за додатне радове буде издвојен новац из НИП-а, тако да ће укупна вредност пројекта износити 3,6 милиона евра.

– Не постоји ниједан град у Србији где је уложено оволико новца за преуређење једне установе. Само за опрему дато је 833.726 евра. У току је формирање дијагностичког центра с пријемном амбулантном који стаје 1.526.000 евра. Треба подсетити да је пре пет година овај пројекат значио сламку спаса кад је реч о преуређењу болнице. Ако у 80 одсто установа радови прођу без проблема, биће решени и они проблеми који су настали у осталих 20 одсто болница – сматра наш саговорник.

Министар здравља подсећа да је пројекат „Хитна реконструкција 21 болнице у Србије” настао као део уговора између Европске инвестиционе банке и СЦГ, као и да је вредан 50.000.000 евра, а не 2,6 милиона евра, како се спекулисало у медијима. Радови су негде брзо завршени, пошто је у старту било јасно шта треба урадити, а негде су захтеви мењани.

– Прво је рађена студија изводљивости, која је подразумевала детаљну анализу свих болница у Србији, стање инфраструктуре и опреме. Установљени су приоритети који су подразумевали да три четвртине новца уложи буде уложено у грађевинске радове, а четвртина у опрему. До данас је завршена реконструкција 15 болница, а радови трају у пет установа. У болници у Кикинди накнадно је тражена уградња лифта, па се због тога дуже ради, у Панчеву и Лесковцу је дошло до промене намене обављања радова – рекао је Милосављевић.

На наше питање када ће почети пројекат реконструкције четири клиничко-болничка центра, он одговара да је цела прича померена за неколико месеци, јер споразум о реконструкцији није ратификован због политичке ситуације у земљи.

– Надам се да ће после избора, а пре лета, овај споразум бити ратификован. Истовремено, планирано је да на јесен уђемо у процедуру доношење секторских закона из области трансплантације, вантелесне оплодње, трансфузије крви, као и Закона о јавном здрављу – нагласио је Милосављевић.

Он је најавио да ће већ следећег месеца први професионалци у здравственој области добити прве лиценце за обављање делатности, а да до средине године треба да буде усвојена стратегија за борбу против масовних незаразних болести и национални програм онколошке заштите.

Министар Милосављевић није желео да коментарише тешку ситуацију у вези са допремањем лекова на Космет, већ је само изјавио да су у току преговори да се нађе трајно решење за овај велики проблем.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.