Уторак, 07.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Србија ће бити ослонац Македонији

Томислав Николић и Ђорђе Иванов истакли значај добросуседских српско-македонских односа и заједничких будућих инфраструктурних пројеката две земље
Србија ће бити ослонац Македонији
Председници Николић и Иванов у Београду (Фото Танјуг/Т.В.)

 

 

Нема стабилне Србије без стабилне Македоније и Србија ће са своје стране увек бити снажан ослонац свом јужном суседу и пријатељу, поручио је председник Србије Томислав Николић после разговора с македонским колегом Ђорђем Ивановим.

Двојица шефова држава састали су се првог дана тродневне посете Иванова Београду, а после сусрета су се обратили новинарима и истакли значај добросуседских односа две земље и њихових заједничких будућих инфраструктурних пројеката.

Наводећи да Србија жели унапређење сарадње, Николић је казао да је Македонија важан политички и економски партнер наше земље, исказавши уверење да ће после тамошњих избора нова влада учинити све за очување стабилности у региону.

Председник Србије је указао да обе земље теже чланству у ЕУ, истакавши да су евроинтеграције у заједничком интересу и да верује да заједничким напорима, кроз сталне консултације и размену искустава, може да се убрза тај процес.

Николић је пренео и да је замолио Иванова да Македонија принципијелно подржи Србију гласањем против чланства Косова у Унеско.

„Рекао сам председнику Иванову да је парадоксално да Албанци говоре како су манастири њихови, а да те исте манастире Кфор и косовска полиција чувају и штите управо од њих самих”, навео је Николић, а преносе агенције.

Потенцијал за даљи развој економске сарадње, према његовим речима, налази се у инфраструктури и енергетици, трговини и пољопривреди.

„Наша жеља је да се односи два народа и две државе и даље граде на темељима узајамног поштовања и разумевања, истој вери, сличном језику и блиском заједничком пореклу”, закључио је Николић.

Македонски председник Иванов је рекао да ће о питању пријема Приштине у Унеско нова влада те земље сагледати ситуацију и донети одлуку, полазећи од интереса земље и њених грађана.

Говорећи о односима две земље, Иванов је истакао да су они добри и пријатељски, али да је битно да се учи из историје, „јер не можемо да живимо у прошлости, него данас и сада”.

„Имамо пуно историјских догађаја који нас вежу, али исто тако морамо да живимо данас и да гледамо у будућност и то је наша обавеза”, рекао је Иванов, нагласивши да две државе немају отворених питања, а и тамо где има размимоилажења, то не омета развој односа и сарадњу у другим областима.

 

Поново о каналу Морава–Вардар

Двојица председника осврнули су се и на идеју о изградњи канала од Дунава до Егејског мора, Моравом и Вардаром. Називајући овај подухват „историјском шансом за регион”, Томислав Николић је истакао да би његовим спровођењем наша земља добила „наводњавање 20 одсто своје територије, избегле би се поплаве и суше и добило пет нових хидроелектрана”. Према његовим речима, постоје уверавања да је Кина спремна да нађе финансијског партнера за изградњу канала, али је потребно да се сагласе владе Грчке, Македоније и Србије.

Истичући да се овим пројектом пловни пут скраћује за 1.200 километара, Ђорђе Иванов је навео да би његова изградња трајала најмање десет година и да је за сада предвиђено да би коштала 17 милијарди евра.

 

Ни Брисел нас не условљава као Приштина

Ни Брисел нам не поставља услове као косовски Албанци, а влада Србије ће имати моју пуну подршку ако не поступи по њиховим захтевима, одговорио је Томислав Николић на новинарско питање да ли се његове изјаве у вези с „ултиматумом Приштине” могу сматрати одустајањем од дијалога.

Србија ће, према његовим речима, тражити да се дијалог настави, а „једнострани захтеви Приштине су можда израз њихове жеље да се дијалог прекине”.

Николић је истакао и да не жели да улази у то јесу ли захтеве косовске стране иницирали они који су признали независност или они који је сада промовишу и подстичу.

„Како бисмо прихватили услове на какве се још ни ЕУ није одлучила да нам постави”, упитао је Николић и додао да ће Београд инсистирати код Брисела и других релевантних чинилаца да утичу на Албанце да се уздрже од таквих захтева.

„У противном мораћемо да повлачимо неке друге потезе”, закључио је Николић.

 

Оканите се Србије, не ценимо шпијуне

Томислав Николић позвао је светске силе које утичу на судбину човечанства и имају обавештајне службе на територији наше земље да се „окану Србије”, јер она не жели да учествује у било каквим сукобима, нити да се меша у унутрашње послове других држава.

Одговарајући на питање како оцењује безбедносну ситуацију у Србији, председник је рекао да у српском језику реч „шпијун” има негативну конотацију, за разлику од Запада, где, како је рекао, то представља цењено занимање.

„Када код нас некоме кажете да је шпијун, мислите о њему веома лоше. На Западу је то цењено занимање, за које се се добијају почасти и титуле. Када код нас кажете, ви га не цените, па ни да је српски шпијун”, рекао је Николић.

Сада је на српским службама безбедности да утврде ко све ради против интереса Србије, јер тај није пожељан у нашој земљи, рекао је Николић, уз опаску: „Било би добро и да знају ко ради, а да се не откривају да им је то познато, да бисмо сазнали још више.”

 

И Вучић с македонским председником

С македонским председником Ђорђем Ивановим је одвојен сусрет имао и председник Владе Србије Александар Вучић. Двојица званичника разговарали су о економским односима, мигрантској кризи и ситуацији у региону, сагласивши се да је неопходно појачати сарадњу безбедносних служби током мигрантске кризе, јављају агенције.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.