Олимпијци напред, остали – стој

Извршни одбор Олимпијског комитета Србије покренуо је поступак за избор органа и тела који ће наш олимпијски покрет водити у наредном четворогодишњем олимпијском циклусу чија ће круна бити наступ на Играма у Токију 2020. године.

Чланови Скупштине ОКС бираће председника, 13 чланова Извршног одбора и три члана Надзорног одбора. Спортски савези, чланови ОКС моћи ће да до 18. новембра доставе предлоге за ове функције, а коначну листу кандидата за изборну седницу саставиће Извршни одбор од предложених кандидата који испуњавају услове предвиђене Статутом.

Када је у питању Извршни одбор Скупштина бира десеторо чланова из редова предложених председника, генералних секретара спортских савеза и удружења који су чланови ОКС. Једна од тих функција је први услов за избор, а поред тога кандидати за Извршни одбор морају да имају искуство у раду у спорту и спортским организацијама, стручно знање за дужност коју ће обављати и високе етичке и моралне критеријуме.

Три члана Извршног одбора именоваће изабрана десеторка на предлог председника ОКС који би требало да предложи особе које су дале изузетан допринос спорту и олимпизму и које могу да допринесу раду ОКС, а по функцији чланови ИО су председник, председник Спортске комисије и Члан МОК из Србије, у нашем случају Ненад Лаловић, председник Уједињеног светског рвања.

Без сумње највеће интересовање влада за избор председника ОКС. Придев „нови” не користи ни ОКС у свом саопштењу, а ни ми, јер спортски савези могу да предложе и досадашњег председника, а Владе Дивац ни једном није изјавио децидирано да ће одбити нови мандат…

У спортским круговима већ се помиње доста имена која би радо предводила ОКС у наредном мандату, а према 35. члану Статута кандидата за председника мора да предложи најмање пет спортских савеза и удружења.

Уз то, кандидат мора да је држављанин Србије, да се најмање 15 година активно бавио олимпијским спортом и да је учесник олимпијских игара, да је „у претходном периоду био укључен у рад органа и тела ОКС” и да говори бар један од званичних језика МОК (енглески, француски).

Од кандидата се тражи и да је најмање 10 година радио у органима и телима наших спортских савеза или међународних спортских федерација или удружења чији су они чланови (од МОК до ЕНГСО), да испуњава услове из Етичког кодекса МОК и да никада није прекршио антидопинг правила.

Ипак, биографије неће бити једини „папири” на основу којих ће Скупштина изабрати новог председника, јер сваки кандидат мора да достави и свој план и програм рада у олимпијском циклусу за који се бира…

Ови статутарни услови прописани су у жељи да наш олимпијски покрет воде људи из „базе”, бивши спортисти и олимпијци који су се по завршетку такмичарске каријере посветили другим дужностима у спорту.

То раније није био случај јер су председници ОКС све до 2005. пете били генерали и политичари, који су мало или ни мало били у спорту, а први олимпијац и освајач олимпијске медаље који је изабран за председника нашег олимпијског комитета био је кошаркаш Драган Кићановић.

Досадашњи челници нашег олимпијског покрета

Наш олимпијски комитет основан 1910. као Српски олимпијски клуб  примљен је у МОК 1912. као Олимпијски комитет Краљевине Србије, његово чланство у МОК баштинили су сви потоњи комитети, а 2006. вратио се својим изворима као Олимпијски комитет Србије. За то време на његовом челу сменио се 21 председник, с тим што је први на тој листи био генерал Никодије Стевановић и то као почасни председник док је руководећу улогу као директор имао Светомир Ђукић (од 1912-1949. члан МОК).

Председничку дужност најдуже (10 година) обављао је некадашњи свестрани спортиста и члан Главне државне контроле Стефан Хаџи, а најкраће (шест месеци) успешни бизнисмен Филип Цептер.

Сви председници нашег олимпијског комитета: Никодије Стевановић (1910-1919), Фрањо Бучар (1919-1927), Душан Стефановић (1927-1931), Стефан Хаџи (1931-1941), Станко Блоудек (1948-1950), Душан Кораћ (1950-1951), Густав Влахов (1951-1952), Борис Бакрач (1952-1960), Милијан Неоричић (1960-1964), Зоран Полич (1964-1973), Гојко Секуловски (1973-1977), Ђорђе Пеклић (1977-1981), Слободан Филиповић (1981-1982), Азем Власи (1982-1983), Здравко Мутин (1983-1986), Иван Мецановић (1986-1989), Александар Бакочевић (1989-1996), Драган Кићановић (1996-2005), Филип Цептер (2005), Иван Ћурковић (2005-2009), Владе Дивац (2009-2016).

Савези не наслеђују место у ИО

МОК предвиђа да се избор руководства националних олимпијских комитета обавља најкасније шест месеци по завршетку летњих олимпијских игара, дакле на почетку новог олимпијског циклуса.

Сличан „календар” примењује се и у спортским савезима у олимпијским спортовима, па тако и у нашим. То је веома важно јер на изборима за чланове Извршног одбора ОКС могу да буду предложени само председници или генерални секретари.

Међутим неки спортски савези још нису обавили изборе за наредне четири године јер су их планирали за јануар или фебруар, тако да ће у случају да њихове скупштине дају поверење новим личностима остати без „представника” у Извршном одбору ОКС.

Изабраног члана не може да замени представник истог савеза, већ председник или генерални секретар спортског савеза који је према одлуци Скупштине ОКС био први испод црте...