Olimpijci napred, ostali – stoj

Izvršni odbor Olimpijskog komiteta Srbije pokrenuo je postupak za izbor organa i tela koji će naš olimpijski pokret voditi u narednom četvorogodišnjem olimpijskom ciklusu čija će kruna biti nastup na Igrama u Tokiju 2020. godine.

Članovi Skupštine OKS biraće predsednika, 13 članova Izvršnog odbora i tri člana Nadzornog odbora. Sportski savezi, članovi OKS moći će da do 18. novembra dostave predloge za ove funkcije, a konačnu listu kandidata za izbornu sednicu sastaviće Izvršni odbor od predloženih kandidata koji ispunjavaju uslove predviđene Statutom.

Kada je u pitanju Izvršni odbor Skupština bira desetoro članova iz redova predloženih predsednika, generalnih sekretara sportskih saveza i udruženja koji su članovi OKS. Jedna od tih funkcija je prvi uslov za izbor, a pored toga kandidati za Izvršni odbor moraju da imaju iskustvo u radu u sportu i sportskim organizacijama, stručno znanje za dužnost koju će obavljati i visoke etičke i moralne kriterijume.

Tri člana Izvršnog odbora imenovaće izabrana desetorka na predlog predsednika OKS koji bi trebalo da predloži osobe koje su dale izuzetan doprinos sportu i olimpizmu i koje mogu da doprinesu radu OKS, a po funkciji članovi IO su predsednik, predsednik Sportske komisije i Član MOK iz Srbije, u našem slučaju Nenad Lalović, predsednik Ujedinjenog svetskog rvanja.

Bez sumnje najveće interesovanje vlada za izbor predsednika OKS. Pridev „novi” ne koristi ni OKS u svom saopštenju, a ni mi, jer sportski savezi mogu da predlože i dosadašnjeg predsednika, a Vlade Divac ni jednom nije izjavio decidirano da će odbiti novi mandat…

U sportskim krugovima već se pominje dosta imena koja bi rado predvodila OKS u narednom mandatu, a prema 35. članu Statuta kandidata za predsednika mora da predloži najmanje pet sportskih saveza i udruženja.

Uz to, kandidat mora da je državljanin Srbije, da se najmanje 15 godina aktivno bavio olimpijskim sportom i da je učesnik olimpijskih igara, da je „u prethodnom periodu bio uključen u rad organa i tela OKS” i da govori bar jedan od zvaničnih jezika MOK (engleski, francuski).

Od kandidata se traži i da je najmanje 10 godina radio u organima i telima naših sportskih saveza ili međunarodnih sportskih federacija ili udruženja čiji su oni članovi (od MOK do ENGSO), da ispunjava uslove iz Etičkog kodeksa MOK i da nikada nije prekršio antidoping pravila.

Ipak, biografije neće biti jedini „papiri” na osnovu kojih će Skupština izabrati novog predsednika, jer svaki kandidat mora da dostavi i svoj plan i program rada u olimpijskom ciklusu za koji se bira…

Ovi statutarni uslovi propisani su u želji da naš olimpijski pokret vode ljudi iz „baze”, bivši sportisti i olimpijci koji su se po završetku takmičarske karijere posvetili drugim dužnostima u sportu.

To ranije nije bio slučaj jer su predsednici OKS sve do 2005. pete bili generali i političari, koji su malo ili ni malo bili u sportu, a prvi olimpijac i osvajač olimpijske medalje koji je izabran za predsednika našeg olimpijskog komiteta bio je košarkaš Dragan Kićanović.

Dosadašnji čelnici našeg olimpijskog pokreta

Naš olimpijski komitet osnovan 1910. kao Srpski olimpijski klub  primljen je u MOK 1912. kao Olimpijski komitet Kraljevine Srbije, njegovo članstvo u MOK baštinili su svi potonji komiteti, a 2006. vratio se svojim izvorima kao Olimpijski komitet Srbije. Za to vreme na njegovom čelu smenio se 21 predsednik, s tim što je prvi na toj listi bio general Nikodije Stevanović i to kao počasni predsednik dok je rukovodeću ulogu kao direktor imao Svetomir Đukić (od 1912-1949. član MOK).

Predsedničku dužnost najduže (10 godina) obavljao je nekadašnji svestrani sportista i član Glavne državne kontrole Stefan Hadži, a najkraće (šest meseci) uspešni biznismen Filip Cepter.

Svi predsednici našeg olimpijskog komiteta: Nikodije Stevanović (1910-1919), Franjo Bučar (1919-1927), Dušan Stefanović (1927-1931), Stefan Hadži (1931-1941), Stanko Bloudek (1948-1950), Dušan Korać (1950-1951), Gustav Vlahov (1951-1952), Boris Bakrač (1952-1960), Milijan Neoričić (1960-1964), Zoran Polič (1964-1973), Gojko Sekulovski (1973-1977), Đorđe Peklić (1977-1981), Slobodan Filipović (1981-1982), Azem Vlasi (1982-1983), Zdravko Mutin (1983-1986), Ivan Mecanović (1986-1989), Aleksandar Bakočević (1989-1996), Dragan Kićanović (1996-2005), Filip Cepter (2005), Ivan Ćurković (2005-2009), Vlade Divac (2009-2016).

Savezi ne nasleđuju mesto u IO

MOK predviđa da se izbor rukovodstva nacionalnih olimpijskih komiteta obavlja najkasnije šest meseci po završetku letnjih olimpijskih igara, dakle na početku novog olimpijskog ciklusa.

Sličan „kalendar” primenjuje se i u sportskim savezima u olimpijskim sportovima, pa tako i u našim. To je veoma važno jer na izborima za članove Izvršnog odbora OKS mogu da budu predloženi samo predsednici ili generalni sekretari.

Međutim neki sportski savezi još nisu obavili izbore za naredne četiri godine jer su ih planirali za januar ili februar, tako da će u slučaju da njihove skupštine daju poverenje novim ličnostima ostati bez „predstavnika” u Izvršnom odboru OKS.

Izabranog člana ne može da zameni predstavnik istog saveza, već predsednik ili generalni sekretar sportskog saveza koji je prema odluci Skupštine OKS bio prvi ispod crte...