Решити проблеме граница арбитражом

Тако је Ивица Маштруко, доктор социологије, у емисији новог серијала „Окружење”, медијског пројекта у продукцији Центра за демократију и помирење у Југоисточној Европи говорио о спору Хрватске и Словеније наводећи да они нису били само територијалне нарави већ су се односили и на нуклеарку Кршко, затим Љубљанску банку...

Он је навео да је Хрватска одустала од арбитраже и да сада предстоји само једна могућност, а то је суд.

Како је рекао постоји и могућност на којој сви политичари инсистирају, а то су билатерални договори.

„Међутим, ти билатерални договори када су у питању територијална питања и када је у питању и квадратни метар земље не пролазе. Неће бити ниједне владе, у овом случају на словеначкој и хрватској страни, која ће прихватити или пристати на неки предлог међусобног договора две владе, јер ће обе бити изложене опозицији у својим земљама и бити нападане. Зато је најбоље и најједноставније ићи на суд, а тај процес траје”, рекао је Маштруко.

Политичар и дипломата Јожеф Кунич рекао је да је граница, поготово за мале државе веома важна истичући са друге стране пример Холандије и Немачке уз објашњење да су то подручја која не утичу баш јако на живот или спољну ситуацију великих земаља.

Како је рекао, „код нас су границе веома важне из два разлога”, наводећи да се дешава да на једном делу људи живе и имају своја имања, шуме, њиве на другом, а да је на пример море симболни проблем Словеније и Хрватске.

Он је додао да је због тога та граница решавана више пута.

На питање да ли је сада, када су и Хрватска и Словенија чланице ЕУ постоји могућност рационалног и брзог решења Кунич је рекао да је то јако тешко рећи.

Према Куничевим речима, за сада изгледа да арбитража ради, али је и подсетио да је Хрватска од ње одустала тако да ће се ићи на суд.

Доктор правних наука Борис Бастијанчић је рекао да се питање, како каже, „граница између Црне Горе и Косова” решило на Бечком самиту држава западног Балкана.

Како је рекао, ствари су јасне и поступа се по ономе што је било решење из Устава СФРЈ 1974. те да су се око тога сложили званичници „и Косова и Црне Горе”.

Он је додао и да је Јоханес Хан рекао да се мора поштовати „оно што се зове демаркациона линија” као и да су исте поруке стигле и из САД.

У истој емисији представљени су и резултати истраживања агенције ИПСОС по којем грађани Србије снажно стоје на становишту да је државни и политички врх наше земље посвећен решавању међудржавних спорова са суседима.

Слична ситуација је и у Црној Гори, где нешто више од половине грађана дели такво уверење кад је реч о њиховим властима, јавност Македоније и Хрватске је по том питању подељена, док грађани БиХ имају негативан став и већина процењује да њихово политичко вођство није превише посвећено решавању међудржавних спорова.

Показало се, такође, и да је јавност у региону подељена по питању у којој мери је могуће да се међудржавни спорови у региону реше у наредних пет година, као и по питању стабилности међудржавних граница.

Истраживање агенције ИПСОС урађено је за потребе емисије новог серијала „Окружење”, медијског пројекта у продукцији Центра за демократију и помирење у Југоисточној Европи (ЦДРСЕЕ), коју Новинска агенција Танјуг емитује данас након што је емитована на Радио-телевизији Србије.

Анкета, достављена Танјугу, спроведена је у земљама региона крајем прошле године, методом разговора „лицем у лице” и обухватила је по 1.000 људи у свакој држави.

Истраживање је показало да око 35 одсто испитаника у Црној Гори сматра да њихово руководство није посвећено решавању билатералних питања, 51,6 одсто сматра да јесте, а од тога 11,5 одсто испитаника сматра да су у потпуности посвећени.

У Хрватској половина испитаника верује да је држава посвећена решавању спорова, а само четири одсто да је у потпуности посвећена томе.

По питању у којој мери је могуће да се међудржавни спорови у региону реше у наредних пет година, јавност је потпуно подељена.

Већина испитаника процењује да ти спорови неће бити решени у наредних пет година, а једино грађани Црне Горе имају нешто оптимистичнији став јер више од 54 одсто њих процењује да је такав позитиван и оптимистички исход сасвим известан.

Заправо, 39,6 одсто испитаника у Црној Гори сматра да је такав исход углавном могућ, 14,1 одсто да је веома могућ, 22,2 одсто сматра да углавном није могуће, док 12,8 одсто сматра да уопште није могуће.

Скоро половина испитаника у Хрватској сматра да није могуће решити међудржавне спорове у наредних пет година, пет одсто да је веома могуће, а 34,6 одсто анкетираних да је углавном могуће.

Око 10 одсто испитаника не може да пружи одговор на то питање.

Јавност у региону је подељена и по питању стабилности међудржавних граница.

У Србији доминира оцена да границе Србије са суседима нису чврсте и непромењиве и да ће се још усклађивати и мењати.

У Црној Гори влада уверење да је ово питање, са становишта Црне Горе и њених суседа, мање-више решено, а слично је и са грађанима Босне и Херцеговине.

Око 54 одсто испитаника у Црној Гори сматра да су границе са суседима чврсте и непроменљиве, 37 одсто да нису коначне и да ће морати да се ускладе са суседима, док 9 одсто испитаника не зна.

За грађане Македоније и Хрватске ово питање и даље проблематично и без јасног одговора.

Кад је реч о Хрватској, 48 одсто испитаника сматра да су границе непроменљиве, док 43 одсто сматра да јесу – преноси Танјуг.