Ердоган хоће да му народ додели моћ султана

Турска влада, упоредо са борбом против људи имама Фетулаха Гулена, оптуженог за покушај пуча у јулу ове године, и „курдских терориста”, ужурбано ради и на промени устава како би био уведен председнички систем. Реџеп Тајип Ердоган на томе инсистира откако је у августу 2014. године засео у фотељу шефа државе.

Садашњи парламентарни систем је гломазан и неефикасан, тврде Ердоган и његови следбеници у владајућој Партији правде и развоја (АКП). У опозицији упозоравају да он на тај начин у ствари жели да обнови „султански систем владавине”, јер би у својим рукама имао све полуге власти. „То је увлачење земље у диктатуру”, кажу критичари.

Према важећем прописима, шеф државе је полупроцедурална фигура.

„Ми у Партији правде и развоја сматрамо да је председнички систем неопходан Турској јер ће обезбедити трајну стабилност земље, национално јединство, настављање развоја и привредног раста”, уверава премијер Бинали Јилдирим и позива опозиционе странке да подрже ову иницијативу.

Према премијеровима најавама, мандат председника државе по новом уставу трајао би пет година, на колико ће се убудуће вероватно бирати и посланици националне скупштине. Друге појединости се још не саопштавају, сем што се истиче да ће нови систем бити прилагођен турским специфичностима. Предлог измењеног устава ускоро ће се наћи пред посланицима.

Владајући АКП у парламенту има 317 од укупно 550 места, што је мање од двотрећинске већине (367) која је неопходна да би се директно усвојио неки уставни амандман. Лидер радикалне десничарске Партије националистичког покрета (МХП) Девлет Бахчели, чија странка има 40 посланика, наговестио је да ће подржати идеју да се о промени устава народ изјасни на референдуму. Закон каже да је за то потребна подршка 330 посланика, што МХП и АКП заједно имају.

У влади и кабинету председника Ердогана су уверени да ће иницијативу о увођењу председничког система подржати већина грађана. „Рачунамо да би плебисцит могао бити организован већ почетком идуће године”, каже министар правде Бекир Боздаг.

У противном, није искључено ни расписивање ванредних парламентарних избора, пошто су у АКП-у уверени да им садашњи обрачун са „гуленистима” и „курдским терористима” иде наруку и да ће освојити двотрећинску већину места у параменту.

„Има сазнања да се поједине странке већ припремају за ванредне изборе пошто није до краја извесно да ће се постићи сагласност око одржавања референдума”, тврди познати коментатор „Хуријета” Мурат Јеткин.

У Турској је протекле седмице ступила на снагу нова одлука парламента о продужењу ванредног стања за још деведесет дана. Ванредно стање је уведено пре три месеца како би се влада обрачунала са имамом Гуленом и његовим многобројним следбеницама. Одмах су почеле чистке које још трају: свакодневно се приводе припадници војске и полиције, смењују судије и јавни тужиоци, као и просветни радници који су били повезани са школама проказаног клерика, доскорашњег пријатеља Ердогана. Иза решетака се већ нашло 35.000 људи, против 82.000 покренута је истрага, за осам хиљада осумњичених се трага.

То се већ претвара у „лов на вештице”, кажу у водећој опозиционој Републиканској народној партији (ЦХП), чији су посланици гласали против продужења ванредног стања. Исто је учинила и прокурдска Народна демократска партија (ХДП), коју влада оптужује да сарађује са терористима из Радничке партије Курдистана (ПКК) и искључила ју је из преговора о промени устава, иако је по броју посланика, којих има 59, трећа странка у земљи.

„Можда није довољно ни 12 месеци да бисмо елиминисали све последице терористичких активности следбеника Гулена и ПКК”, сматра председник Ердоган.

Током ванредног стања земљом се управља декретима, чије спровођење надзире премијер, односно министри. Док је оно на снази, могу се без судског налога претресати грађани, возила, станови и куће, забранити јавна окупљања, блокирати издавање новина и часописа.

У опозицији су одлучно осудили покушај завереника да насилно преузму власт од легално изабране владе. Али, како време одмиче, многи већ оптужују владајућу странку да покушава да после удара изведе контраудар како би ућуткала политичке противнике.