Демаскирање српско-америчких односа

Односи Србије и САД су у успону. Те дипломатске фразе се чврсто придржавају обе стране и она се чује готово сваки пут када се десе „кратки спојеви” на везама Београда и Вашингтона.

Тако је јуче и Небојша Стефановић рекао да је сагласан с Кајлом Скотом у очекивању напретка у односима две земље, иако је остао при ставу да се амбасадор САД брутално меша у унутрашње ствари Србије. Критика с позиције потпредседника владе на рачун страног дипломате, па још америчког, не звучи као пуки вербални испад. У овом случају, била је испровоцирана интервјуом за недељни „Курир”, у којем је Скот недипломатски директно оценио да су протести грађана због рушења у Савамали знак неповерења у власт.

Традиционално америчко пријатељско зачикавање пред Ноћ вештица? Тешко, нарочито ако су тачне информације о прослави овог празника у амбасади САД, на којој су, ако је веровати српским таблодима, амерички маринци били костимирани у фантомке и мајице с натписом „Savamala Demolition Team” и узвикивали погрдне пароле на рачун премијера Александра Вучића. Да ли је заиста било тако и зашто је то дозвољено, јуче нисмо могли да сазнамо од Кајла Скота. Баш као што нам није одговорено ни да ли остаје при ставу да су односи у успону, као што су он и Вучић оценили на састанку у суботу.

А опет, до тог сусрета је дошло после вишедневне приче о страним шпијунима у Србији, како америчким, тако и руским, наводном сараднику ЦИА из овдашњих полицијских структура (што је амбасадор САД одбио да коментарише) и посети високих руских безбедносних и војних званичника Београду.

Колико је по среди комплексна, нејасна, па и конфузна ситуација, сведочи и то што многи политичари, аналитичари и дипломате које је „Политика” јуче питала за коментар нису хтели да разговарају о овој теми. Можда чекају исход америчких председничких избора. Двојица наших саговорника управо у тој неизвесности виде један од разлога за потезе америчких дипломата, који провоцирају појачану реакцију земље домаћина.

„Откад се распала СФРЈ, мада је и за њено време тога било, велике силе знале су да често ураде нешто што није на нивоу доброг понашања”, каже Симеон Побулић, дипломата у пензији, додајући да изјава Скота о Савамали „јесте неко мешање у наше унутрашње ствари”.

„Али ако погледате историју наших односа са САД, тога има колико хоћете и није нарочито ново. У неку руку разумем Вучића што је на то осетљив, јер је то против његових поступака и нечега што је он учино или није, али то се може свести на реакцију једног министра и – идемо даље. У овој ситуацији је опасно да терамо мак на конац јер ништа не бисмо добили”, истиче овај искусни познавалац дипломатских односа.

Оштрији став заузима аналитичар Драгомир Анђелковић, који сматра да је америчко понашање према нама већ неко време крајње недипломатско, а сад је можда само ескалирало. Зашто – тешко је рећи, каже он. Можда зато што је садашња администрација све нервознија због исхода америчких председничких избора, па њени представници реагују олако. Или пак ни било какви уступци српских власти – који су, према Анђелковићевом мишљењу, већ превелики – њима нису довољни, већ траже све.

„Како год било, некако се подудара са драстичним заоштравањем става Приштине према нама. Приштина, наиме, као да покушава на брзака да извуче све што је њој по жељи, као да хоће много више од онога што смо дали, и то брзо. Могуће је да се и они прибојавају исхода америчких избора и покушавају пре тога да од нас добију одређене уступке, па нас америчка администрација, с друге стране, притиска”, сматра Анђелковић, додајући да би овакво непримерено понашање поново требало да подсети српску власт ко јој је стварно савезник и пријатељ – Запад или Русија.

Судећи по ономе што је у јулу приликом посете Београду рекла помоћница америчког државног секретара Викторија Нуланд, дилема је лажна. „Јасно нам је да имате чврсте везе са Русијом. Не видимо никакав проблем са тим и никада не бисмо тражили да бирате стране”, поручила је тад Нуландова после сусрета с Вучићем. Ове речи званичнице САД звуче благонаклоно у односу на опаску амбасадора Скота да је „био необичан потез да се изабере Русија као достављач (српске) хуманитарне помоћи” Сирији. Направио је при том и паралелу, указавши да би то било као кад би се женама и деци у сигурној кући помоћ предавала преко њихових мужева насилника.

Коментаришући овај став, Анђелковић износи мишљење да Запад, а пре свега САД, жели да се „одрекнемо Републике Српске и заштите српских интереса на Косову, а онда таргетирају Русију, јер кад бисмо се одрекли Русије, одрекли бисмо се свега”.

„Русија нам је кључни фактор подршке када се ради о одбрани РС и оно мало позиција на Косову које још имамо. И кад бисмо је се одрекли, Американци би једним ударцем убили три муве”, напомиње Анђелковић.

Побулић указује да је за Србију боље да се држи „те наше неутралности и безбедносне независности иако она није великог домета”, јер већина тих ствари у суштини не смета Америци.

„Ми нисмо ништа крупно или озбиљно направили што би било против њихових интереса. То што неко нешто каже, нема већег значаја – дају се изјаве, па то креће по таблоидима, али то је у суштини ништа. Пред Америком стоје велики преговори с Русијом и Кином. У тој ситуацији, не видим шта би она добила кад би нас сад терала да се определимо”, наводи Побулић.

С друге стране, поједини актери на политичкој сцени другачије тумаче околности. Тако је Чедомир Јовановић, лидер Либерално-демократске партије, јуче упозорио да „политика седења на две столице улази у свој неизвесни крај” и оптужио Ивицу Дачића да „због политичког опстанка ујутру лаже Брисел, а поподне Москву”. На раније сличне опаске, шеф српске дипломатије је лидеру ЛДП-а још у недељу одговорио речима: „Чедо, немој да чикаш.” „Русија треба да стави вето на улазак Косова, а ми, како каже Чеда, треба да уведемо санкције Русији. Не прича он против Русије него против Србије, јер тај потез значи да ће Косово да уђе у УН”, додао је он.

По његовим речима, такви захтеви „наручени” су од западних земаља да би се Србија одвојила од Русије, и то не због Русије, него да би се лакше решио проблем КиМ.

Под овако повишеном температуром, Небојша Стефановић, који је и министар унутрашњих послова, јуче је пред скупштинским одбором за унутрашње послове морао да одговара на питања о утицају америчке амбасаде на дешавања у Србији. Члан одбора, радикал Момчило Мандић, питао је да ли је истина да је позив из америчке амбасаде спречио хапшење због крађе пшенице из робних резерви, доводећи у тај контекст Зорана Живковића, Чедомира Јовановића и Душана Петровића, о чијем се „криминалу врло често говори”. „Зашто се не поведе поступак или да се пусте на миру или да се утврди кривица”, питао је Мандић.

Стефановић је одговорио да Србија „неће дозволити било какво мешање у унутрашње ствари са које год стране света да долази” и да „не постоји нико ко може да позове било кога у држави, поготово не из неке амбасаде и да тражи да неко буде гоњен или не буде гоњен”.