Demaskiranje srpsko-američkih odnosa

Odnosi Srbije i SAD su u usponu. Te diplomatske fraze se čvrsto pridržavaju obe strane i ona se čuje gotovo svaki put kada se dese „kratki spojevi” na vezama Beograda i Vašingtona.

Tako je juče i Nebojša Stefanović rekao da je saglasan s Kajlom Skotom u očekivanju napretka u odnosima dve zemlje, iako je ostao pri stavu da se ambasador SAD brutalno meša u unutrašnje stvari Srbije. Kritika s pozicije potpredsednika vlade na račun stranog diplomate, pa još američkog, ne zvuči kao puki verbalni ispad. U ovom slučaju, bila je isprovocirana intervjuom za nedeljni „Kurir”, u kojem je Skot nediplomatski direktno ocenio da su protesti građana zbog rušenja u Savamali znak nepoverenja u vlast.

Tradicionalno američko prijateljsko začikavanje pred Noć veštica? Teško, naročito ako su tačne informacije o proslavi ovog praznika u ambasadi SAD, na kojoj su, ako je verovati srpskim tablodima, američki marinci bili kostimirani u fantomke i majice s natpisom „Savamala Demolition Team” i uzvikivali pogrdne parole na račun premijera Aleksandra Vučića. Da li je zaista bilo tako i zašto je to dozvoljeno, juče nismo mogli da saznamo od Kajla Skota. Baš kao što nam nije odgovoreno ni da li ostaje pri stavu da su odnosi u usponu, kao što su on i Vučić ocenili na sastanku u subotu.

A opet, do tog susreta je došlo posle višednevne priče o stranim špijunima u Srbiji, kako američkim, tako i ruskim, navodnom saradniku CIA iz ovdašnjih policijskih struktura (što je ambasador SAD odbio da komentariše) i poseti visokih ruskih bezbednosnih i vojnih zvaničnika Beogradu.

Koliko je po sredi kompleksna, nejasna, pa i konfuzna situacija, svedoči i to što mnogi političari, analitičari i diplomate koje je „Politika” juče pitala za komentar nisu hteli da razgovaraju o ovoj temi. Možda čekaju ishod američkih predsedničkih izbora. Dvojica naših sagovornika upravo u toj neizvesnosti vide jedan od razloga za poteze američkih diplomata, koji provociraju pojačanu reakciju zemlje domaćina.

„Otkad se raspala SFRJ, mada je i za njeno vreme toga bilo, velike sile znale su da često urade nešto što nije na nivou dobrog ponašanja”, kaže Simeon Pobulić, diplomata u penziji, dodajući da izjava Skota o Savamali „jeste neko mešanje u naše unutrašnje stvari”.

„Ali ako pogledate istoriju naših odnosa sa SAD, toga ima koliko hoćete i nije naročito novo. U neku ruku razumem Vučića što je na to osetljiv, jer je to protiv njegovih postupaka i nečega što je on učino ili nije, ali to se može svesti na reakciju jednog ministra i – idemo dalje. U ovoj situaciji je opasno da teramo mak na konac jer ništa ne bismo dobili”, ističe ovaj iskusni poznavalac diplomatskih odnosa.

Oštriji stav zauzima analitičar Dragomir Anđelković, koji smatra da je američko ponašanje prema nama već neko vreme krajnje nediplomatsko, a sad je možda samo eskaliralo. Zašto – teško je reći, kaže on. Možda zato što je sadašnja administracija sve nervoznija zbog ishoda američkih predsedničkih izbora, pa njeni predstavnici reaguju olako. Ili pak ni bilo kakvi ustupci srpskih vlasti – koji su, prema Anđelkovićevom mišljenju, već preveliki – njima nisu dovoljni, već traže sve.

„Kako god bilo, nekako se podudara sa drastičnim zaoštravanjem stava Prištine prema nama. Priština, naime, kao da pokušava na brzaka da izvuče sve što je njoj po želji, kao da hoće mnogo više od onoga što smo dali, i to brzo. Moguće je da se i oni pribojavaju ishoda američkih izbora i pokušavaju pre toga da od nas dobiju određene ustupke, pa nas američka administracija, s druge strane, pritiska”, smatra Anđelković, dodajući da bi ovakvo neprimereno ponašanje ponovo trebalo da podseti srpsku vlast ko joj je stvarno saveznik i prijatelj – Zapad ili Rusija.

Sudeći po onome što je u julu prilikom posete Beogradu rekla pomoćnica američkog državnog sekretara Viktorija Nuland, dilema je lažna. „Jasno nam je da imate čvrste veze sa Rusijom. Ne vidimo nikakav problem sa tim i nikada ne bismo tražili da birate strane”, poručila je tad Nulandova posle susreta s Vučićem. Ove reči zvaničnice SAD zvuče blagonaklono u odnosu na opasku ambasadora Skota da je „bio neobičan potez da se izabere Rusija kao dostavljač (srpske) humanitarne pomoći” Siriji. Napravio je pri tom i paralelu, ukazavši da bi to bilo kao kad bi se ženama i deci u sigurnoj kući pomoć predavala preko njihovih muževa nasilnika.

Komentarišući ovaj stav, Anđelković iznosi mišljenje da Zapad, a pre svega SAD, želi da se „odreknemo Republike Srpske i zaštite srpskih interesa na Kosovu, a onda targetiraju Rusiju, jer kad bismo se odrekli Rusije, odrekli bismo se svega”.

„Rusija nam je ključni faktor podrške kada se radi o odbrani RS i ono malo pozicija na Kosovu koje još imamo. I kad bismo je se odrekli, Amerikanci bi jednim udarcem ubili tri muve”, napominje Anđelković.

Pobulić ukazuje da je za Srbiju bolje da se drži „te naše neutralnosti i bezbednosne nezavisnosti iako ona nije velikog dometa”, jer većina tih stvari u suštini ne smeta Americi.

„Mi nismo ništa krupno ili ozbiljno napravili što bi bilo protiv njihovih interesa. To što neko nešto kaže, nema većeg značaja – daju se izjave, pa to kreće po tabloidima, ali to je u suštini ništa. Pred Amerikom stoje veliki pregovori s Rusijom i Kinom. U toj situaciji, ne vidim šta bi ona dobila kad bi nas sad terala da se opredelimo”, navodi Pobulić.

S druge strane, pojedini akteri na političkoj sceni drugačije tumače okolnosti. Tako je Čedomir Jovanović, lider Liberalno-demokratske partije, juče upozorio da „politika sedenja na dve stolice ulazi u svoj neizvesni kraj” i optužio Ivicu Dačića da „zbog političkog opstanka ujutru laže Brisel, a popodne Moskvu”. Na ranije slične opaske, šef srpske diplomatije je lideru LDP-a još u nedelju odgovorio rečima: „Čedo, nemoj da čikaš.” „Rusija treba da stavi veto na ulazak Kosova, a mi, kako kaže Čeda, treba da uvedemo sankcije Rusiji. Ne priča on protiv Rusije nego protiv Srbije, jer taj potez znači da će Kosovo da uđe u UN”, dodao je on.

Po njegovim rečima, takvi zahtevi „naručeni” su od zapadnih zemalja da bi se Srbija odvojila od Rusije, i to ne zbog Rusije, nego da bi se lakše rešio problem KiM.

Pod ovako povišenom temperaturom, Nebojša Stefanović, koji je i ministar unutrašnjih poslova, juče je pred skupštinskim odborom za unutrašnje poslove morao da odgovara na pitanja o uticaju američke ambasade na dešavanja u Srbiji. Član odbora, radikal Momčilo Mandić, pitao je da li je istina da je poziv iz američke ambasade sprečio hapšenje zbog krađe pšenice iz robnih rezervi, dovodeći u taj kontekst Zorana Živkovića, Čedomira Jovanovića i Dušana Petrovića, o čijem se „kriminalu vrlo često govori”. „Zašto se ne povede postupak ili da se puste na miru ili da se utvrdi krivica”, pitao je Mandić.

Stefanović je odgovorio da Srbija „neće dozvoliti bilo kakvo mešanje u unutrašnje stvari sa koje god strane sveta da dolazi” i da „ne postoji niko ko može da pozove bilo koga u državi, pogotovo ne iz neke ambasade i da traži da neko bude gonjen ili ne bude gonjen”.