Наша мисија у Србији је хуманитарна

Од нашег специјалног извештача
Коламбус (Охајо) – Одлуком гувернера Охаја Џона Кејсика (иначе је једно време фигурирао као могући републикански кандидат у трци за председника САД) 27. oктобар је проглашен Даном партнерства Охаја и Србије у овој савезној америчкој држави. То је, заправо, само један од примера како се овде протеклих дана обележавала десета годишњица сарадње Националне гарде Охаја и Војске Србије. У Коламбусу је боравила висока делегација српске војске, а придружио им се и амбасадор Србије у Вашингтону Ђерђ Матковић.

„Не могу да вам опишем колико дивних утисака наши момци доносе из Србије. Сваки пут када се врате у Охајо причају о добрим људима које су тамо упознали”, каже на почетку разговора за „Политику” генерал-мајор Марк Бартман, командант Националне гарде Охаја, која броји око 16.500 чланова.

Од ваших колега из Србије смо чули да је сарадња са Охајом један од најуспешнијих пројеката Војске Србије. Шта тачно подразумева та сарадња?

Многе ствари које смо урадили у протеклих десет година имају хуманитарну димензију. Тако наше јединице веома блиско сарађују са Војском Србије у поправкама школа, вртића, културних институција… Покушавамо да учинимо што је више могуће за локалне зајeднице у Србији, и то се у великој мери поклапа са аспектом наше мисије који је посвећен помоћи локалу. Наш посао је да покушамо да обезбедимо што бољи живот за грађане, без обзира на то да ли су из Србије или Охаја. Такође, радимо доста са вашом војском како бисмо унапредили спремност за потенцијалне природне катастрофе, као кад се Србија пре неколико година суочила са огромним поплавама. Готово идентичну ситуацију имамо и овде јер, у случају да се излије река Охајо, управо је национална гарда та која је задужена за помоћ становништву и касније сређивање терена. На федералном нивоу ту је, на пример, трилатерални споразум који обухвата Србију, Анголу и Охајо. Наше и српске трупе ће тако заједно ићи у мировне мисије у иностранство.

У чему видите корист за Националну гарду Охаја од ове сарадње?

Треба да разумете да много људи одрасте у Америци а да никад не изађу из земље. Многи заправо никад не напусте родни град или савезну државу. Велики број мојих млађих војника никада није био нигде осим ангажмана у Ираку и Авганистану, а то су увек веома опасне ситуације. Наша сарадња са Србијом је јединствена прилика за њих да нешто науче а да њихови животи не буду угрожени.

За јавност у Србији је и даље нејасна разлика између америчке националне гарде и регуларне војске…

Систем је устројен тако да је регуларна војска директно подређена председнику САД, и то 24 сата, седам дана у недељи. Начин на који је замишљено функционисање националне гарде је такав да у нормалним околностима имамо одговорност према гувернеру и у Сједињеним Државама имамо 54 националне гарде. Све оне имају генерале који су надлежни за функционисање националних гарди, као што сам ја у случају државе Охајо. Једини пут када радимо директно за председника јесте када смо мобилисани за неке мисије, као што је био случај са Ираком и Авганистаном, или када се организују вежбе изван територије Америке.

Дакле, ваше поље деловања није искључиво на локалу?

Ми у ствари имамо три врсте мисија. То је најпре федерална мисија, када шаљемо наше јединице у Ирак, Авганистан или рецимо Гвам, а слали смо наше људе широм света. У случају оваквог типа мисија одговорни смо федералним властима. Затим, имамо мисије на нивоу савезне државе које дејствују по наређењу гувернера, и то су најчешће случајеви природних катастрофа као што су удари торнада, поплаве или грађански немири унутар држава. Коначно, ту су и наше мисије које су усмерене на помоћ заједници, а у мојој гарди је више од 80 одсто припадника ангажовано са скраћеним радним временом, што значи да имају своје послове у цивилству а облаче униформу минимално једанпут месечно. Имају и један обавезни тренинг годишње који углавном траје две-три недеље. То би вероватно била највећа разлика у односу на редовну војску.

По којем принципу се успоставља сарадња америчких националних гарди и војски земаља широм света?

Најпре се установи да је одређена земља заинтересована да постане партнер са неком од америчких савезних држава. Пентагон и Стејт департмент раде заједно како би пронашли државу која би најбоље одговарала заинтересованој земљи одакле било на свету. Покушавају се пронаћи заједнички фактори који повезују две земље, као што је на пример емиграција, сличност у рељефу, клими, величини… Ако је реч о приморској земљи, онда се углавном успоставља партнерство са неком од наших приобалних држава. Све се то поклопило у случају Србије и Охаја, веома смо слични географски, а овде је и веома бројна српска заједница.

Будући да ваша национална гарда има партнерске односе и са Србијом и са Мађарском, какве су шансе за организацију заједничких активности три војске?

Већ смо у ствари спровели неке заједничке акције, попут операције „Комшије”, на пример, и увелико планирамо нову трилатералну сарадњу Србије, Мађарске и Охаја. Партнерства која имамо нису на политичком него на војно-војном нивоу, и у том светлу не представља нам ограничење чињеница да Србија није у НАТО-у, док Мађарска и САД јесу. Управо због тога је наша сарадња толико успешна, јер нас не интересује много политичка димензија него смо фокусирани на развој војне димензије наших односа. Ја радим са генералом Диковићем и Војском Србије и покушавамо да успоставимо сарадњу од које ће обе стране имати користи на дуге стазе. Уколико нешто од наше добре сарадње допре и до виших нивоа у сарадњи Америке и Србије онда је то одлично.