Стари гробари јавних финансија

Премијер Александар Вучић био је у недељу на конференцији за новинаре, на којој је било речи о учинку преговора са Међународним монетарним фондом (ММФ), необично критичан према пословању три предузећа петрохемијског комплекса рекавши да је ова власт наследила ђубре. Због лоших пословних резултата „Азотаре”, „Петрохемије” и МСК, премијер је рекао да је љут на самог себе, јер није додатно проверавао пословне билансе тих предузећа, већ је веровао у „лажне извештаје”. „Наследили смо пусту ’Железару’, ’Петрохемију’ са дуговима од око 400 милиона, исто је било и са ’Азотаром’”, рекао је Вучић.

Премијер је навео да је очекивао да ће хемијска предузећа радити боље због ниже цене гаса, посебно „Азотара”. „Свело се на то да су оперативни трошкови у ’Азотари’ за шест месеци већи него што би било да уопште не раде. Овако бележе губитак од 50 милиона евра”, истакао је Вучић. „’Србијагас’ их снабдева, они не плаћају. И кад гледамо резултате ’Србијагаса’, они кажу да им нису платили ’Азотара’ и МСК”, рекао је Вучић.

На стуб срама премијер је ставио и „РТБ Бор” рекавши да Србија има велики проблем и са овим предузећем, да „Бор” издржава Србија, има проблема у руковођењу. „То ћемо морати да решимо у наредних шест месеци, такав је договор са ММФ-ом”.

Није никаква тајна да се ради о фирмама с подужим стажом у прављењу губитака, као што није никаква тајна да ММФ од почетка склапања аранжмана из предострожности, од пре две године тражи да се на њихово лоше пословање стави тачка. Разлог за то је добро познат, а то је што су они гробари јавних финансија. Обавезе које су преузели не могу да плате па ту ускаче држава која их отписује или гарантује за њихову отплату што на крају плаћају порески обвезници.

На крају прошле обједињене четврте и пете ревизије аранжмана ММФ је тражио да се, због фискалног ризика, проблем „Азотаре”, „Петрохемије” и МСК, реши на тржишни начин што значи или да се продају ако неко хоће да их купи или да иду у стечај.

Премијерова изјава о лажним извештајима несумњиво се односи на њихова (не)плаћања „Србијагасу”. Интересантно је да је Душан Бајатовић, директор овог предузећа изјављивао да „Азотара” на време плаћа испоручени гас. Званично, све три фирме плаћају гас и то је резултирало са три милијарде динара добити „Србијагаса” у 2015.

За „Азотару” је још 2014. године донет УППР (Унапред припремљени план реорганизације) којим је предвиђено чишћење дугова како би могла да нађе купца, али и инвестиције од чак 90 милиона евра с истим циљем.

Што се тиче „Петрохемије” ове године држава преузима дуг од 105 милиона евра према НИС-у иако за дуг није гарантовала како их поверилац не би блокирао и како би наставили да раде. И после државне интервенције стари дугови ове панчевачке фабрике износе још око 400 милиона евра, а њих „Петрохемија” мора да се реши  кроз УППР. Предвиђено је да ће он трајати најкасније до почетка 2018. године, а остатак дуга требало би да се решити претварањем у власништво поверилаца.

Професор Економског факултета у Београду Милојко Арсић каже да би проблем ових губиташа најзад могао да се реши, јер их је сада мање него пре 10 или 15 година када је таквих предузећа било на десетине.

– Према садашњим ниским ценама нафте и гаса те фабрике могу самостално и успешно да послују. Тај однос је најповољнији у последњих 15 до 20 година. Непознаница је докле ће то да траје и то је ограничење за компаније из Западне Европе и саме Србије да преузму овај хемијски комплекс. „Азотара” за нас није стратешка производња и њом се баве само земље које имају свој гас, а ми смо своја налазишта продали НИС-у. Цела Европа увози азот из Русије – каже Арсић додајући да су проблеми у „Азотари” и „Петрохемији” не само стари дугови, већ и пуно запослених и велике плате.

Познато је да већ годинама покушавамо да проблем три предузећа решимо уз помоћ Руса. Више пута је било речи да ће их Руси узети у пакету, а и нови министар привреде Горан Кнежевић чим је изабран на то место отпутовао је у Москву с истим задатком, али чини се без успеха.

Отпис дугова није решио проблем Бора

У јулу ове године, у оквиру УППР-а, држава је „РТБ Бору” отписала дуговања од чак 900 милиона евра, која су се гомилала још од педесетих година прошлог века. Укупан дуг борског гиганта пре отписа достизао је чак 1,2 милијарде евра, а у наредних осам година, колико траје репрограм, ова компанија мора да врати 300 милиона евра дуга. То је највеће финансијско реструктурирање дуга неког предузећа у Србији.

Из премијеровог обраћања јасно је да ни овако велики отпис дугова није много помогао „РТБ Бору” и да је за то предузеће преосталих 300 милиона евра превелики терет. Преостали дуг углавном представља зајам за нову топионицу што је позајмица уз гаранцију државе. Како „РТБ Бор” тај новац не може да врати из пословања за очекивати је да и тих 300 милиона падну на леђа пореских обвезника.

„РТБ Бор” није пословао у плусу и кад је цена бакра била много боља, а поготово сада кад је ниска. Да је преостали износ дуга и даље превелики терет за компанију најбоље говори податак да су пословни приходи прошле године износили 24,3 милијарде динара. УППР предвиђа и знатно смањење броја запослених. У тренутку отписа дуга у предузећу је радило 4.729 радника. Предвиђено је да се њихов број у наредних осам година смањи за 1.229. УППР-ом је предвиђено и увођење професионалног менаџмента, а тендер за то требало би да буде расписан у другој половини ове године.