Ко „фингира” финансијске извештаје јавних предузећа

Да ли је могуће да предузећа у власништву државе лажирају финансијске извештаје, како је јавности недвосмислено саопштио премијер Александар Вучић пре два дана? Судећи према подацима са сајта Агенције за привредне регистре од 16 јавних предузећа, чије је пословање проверавала „Политика”, само три – „Железнице”, „Путеви Србија” и „Ресавица”, завршили су прошлу годину са губитком. Поставља се питање да ли они фингирају резултате, јесу ли стари дугови искључиво последица лошег пословања или треба бити опрезан приликом читања бројки из финансијских извештаја. Ипак, треба имати у виду да су сва државна јавна предузећа обавезна да Министарству привреде достављају планове пословања, што су и учинила када је реч о овој години, али и да квартално извештају о испуњености. Од министарства нисмо добили одговоре колико је реализовано усклађено са планираним, али то не значи да премијер није имао увид у те извештаје када је критиковао јавна предузећа и најавио смену директора.

 Економисти тврде да се профит, по потреби, може израчунавати на различите начине, али чињеница је да су прошле године највећу добит имали „Телеком Србије” – 16, 3 милијарде и ЕПС 10,9 милијарди динара, подаци су АПР-а.

– Када је реч о „Србијагасу” расходи су у овом часу 21,2 одсто нижи од планираних, што је резултат смањења трошкова за снимања објеката ради уписа у катастар, али и нематеријалних трошкова у износу од 603,8 милиона динара и нижи су 55,1 одсто од планом предвиђених за судске и трошкове саветовања, усавршавања...

Број запослених од почетка године смањен је за десет, док су укупни трошкови зарада од око 1,3 милиона динара нижи 12,9 одсто у односу на планиране што је резултат смањења дневница за пут, стипендија, солидарних накнада – каже Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса”.

Остаје, међутим, проблем ненаплаћених потраживања, највеће бруто потраживање од „Петрохемије” од око 29,8 милиона динара, „Азотаре” 14,2 милиона, МСК Кикинда 7,1 милион и „Железаре Смедерево” шест милиона динара.

Нису сва предузећа имала раст пословних прихода, а међу највећим губиташима прошле године били су: „Путеви Србије”, са минусом од 9,5 милијарди динара, „Железнице Србије” и „Инфраструктура Железнице” са укупним дуговима већим од пет милијарди динара и „Ресавица” 1,4 милијарде. Занимљиво је истаћи да су „Путеви” и „Железнице” пре две године пословали са губитком, али је „Ресавица” 2014. године била у плусу 2,8 милијарди динара.

Када је прошле године тадашњи министар привреде Жељко Сертић најавио строжу контролу рада јавних предузећа и увођење корпоративног управљања, истакао је да радници „Ресавице” не могу да зараде за плате, па им је држава уплатила више од четири милијарде динара. Истовремено, како је истакао, трошкове репрезентације подигли су десет пута више него што је планирано. Управо тада, Сертић је најавио реформе за побољшање пословања јавних предузећа у Србији које су, између осталог, подразумевале смањење расхода за скупоцене лимузине, репрезентацију, спонзорства и донације (у чему је „Ресавица” предњачила).

Осим тога, у фебруару ове године усвојен је Закон о јавним предузећима, а тада је Сертић истакао да су губици у јавним предузећима огромни. Током 2014. године њихови дугови и гаранције износиле су 2,2 одсто БДП-а, а планирано је да тај број падне на мање од 0,5 одсто БДП-а у наредне две године.

Директори свих 36 јавних предузећа дужни су да у буџет уплате најмање 50 одсто добити, а  неки су се одрицали и 70 одсто годишњег профита. Буџетске уплате порасле су након критика премијера који је нагласио да би сва државна предузећа требало да дају више новца јер многи имају монопол. ЕПС је на пример у првој половини 2016. године, уплатио у буџет 46,6 милијарди динара на име добити од пореза, акциза, доприноса, накнада и такси. То је за 13,6 милијарди динара више него током прошле године.

Нето добит је за 10 милијарди динара већа него у првих шест месеци прошле године и око 4,5 пута већа од плана, а уштедели су 13,8 милијарди динара. То је разлог због којег је премијер Вучић прекјуче рекао да је ЕПС данас једно од ретких јавних предузећа које на рачуну има 500 милиона евра.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета, објашњава да, када се анализирају резултати пословања јавних предузећа, не можемо се само ослонити на финансијске извештаје, које објављује АПР.

– Агенција је објављивала пословне резултате фирми које уопште не постоје, тако да им је ажурирање података слабија страна – истиче наш саговорник.

С друге стране, поједине приватне фирме приказују лошије пословање како би платиле мањи порез на добит, а друге „намештају” резултате приказујући их позитивним, каже наш саговорник.

Наслеђени дугови – највећи проблем

Са тренутном ценом нафте (и гаса) „Петрохемија“ може да оствари позитивно текуће пословање. Проблем су нагомилани dugovi, настали у последњих 25 година, који износе скоро 400 милиона евра, мишљење је професора Љубодрага Савића.

- Урушавање „Азотаре“ је настављено у процесу приватизације, када је литвански купац продао линију за вештачко ђубриво руском партнеру. Уговор о приватизацији је раскинут и са Литванцима се води спор. Управу над „Азотаром“  је преузела држава, односно „Србијагас“ конвертовањем огромног дуга за гас у капитал. Са друге стране „Петрохемија“ и поред проблема у пословању, има тржиште за своје производе и налази се стално међу десет највећих српских извозника.