Проруски преокрет у Молдавији

Спољнополитичка оријентација Молдавије, барем у делу којим управља председник државе, по свему судећи, биће позната тек после другог круга председничких избора 13. новембра. Данас још нису били пребројани сви гласачки листићи са недељних избора, али је на основу 90 одсто гласачког материјала познато да води лидер Социјалистичке партије и бивши министар економије и трговине Игор Додон.

Он има значајну предност у односу на противкандидата – бившу министарку образовања, дипломца са Харварда, економисту Светске банке и лидерку партије Акција и солидарност Мају Санду, која се залаже за улазак Молдавије у ЕУ. Додону, који је, напротив, за чвршће везе са Москвом и поништавање трговинског споразума Молдавије и ЕУ из 2014. године, мало је недостајало да победи већ у првом кругу.

Према данашњим подацима, он је добио 48,2 одсто, а другопласирана Санду 38,4 одсто гласова. Државна комисија је обавезна да објави комплетне резултате у року од пет дана, али све процене, укључујући и руске, говоре да је немогуће да првопласирани кандидат добије 50 одсто плус један глас до краја бројања листића.

Молдавија је споменута и у Техерану, када је председник Хасан Рохани, примајући акредитиве новог молдавског амбасадора, рекао да Иран нема никаквих ограничења за побољшање односа са овом земљом.

У Молдавији, бившој совјетској републици, понавља се ситуација као у неким државама из ове групе, у којима су нове прозападне владе и представници због огромне корупције и утицаја олигарха изгубили поверење грађана. Молдавија, која има скоро 3,5 милиона становника и најсиромашнија је држава у Европи, први пут после седам година на овим изборима је већински гласала против прозападно оријентисаних политичара.

С обзиром на велику разлику у освојеној подршци, процењује се да би у другом кругу гласања Додон лако могао да победи уколико не дође до неког наглог преокрета: на пример, уколико у другом кругу дође до велике излазности проевропских бирача или њиховог масовног бојкота, јер је за успешност избора потребно да гласа 33,3 одсто бирача.

Молдавија је држава са великим проблемима, о чему сведочи и чињеница да је за седам година промењено шест влада и четири владајуће коалиције. Последњих годину дана потресали су је протести на којима се окупљало и десетине хиљада демонстраната који су захтевали истрагу о нестанку око 1,5 милијарди долара из три банке уочи парламентарних избора у новембру 2014. године. Власти су због овог мањка штампале новац, што је довело до додатног пада националне валуте леја за око 20 одсто.

Демонстранти су такође оптуживали власт да је под утицајем политички повезаних олигарха, који је заправо и воде. Најзначајнији је Владимир Плахотњук, а руски медији тврде да је његова повезаност са прозападним партијама и западним владама добила потврду када је објављена фотографија сусрета у мају ове године са помоћницом америчког државног секретара Викторијом Нуланд, за коју се, на основу прислушкиваних разговора, тврди да је одиграла кључну улогу и у демонстрацијама на украјинском Мајдану које су се претвориле у преврат.

Велики нереди у Молдавији су се догодили и пре седам година, на парламентарним изборима 2009. године, када је, према првим прелиминарним резултатима, победила владајућа комунистичка партија са Владимиром Вороњином. Под оптужбама за крађу гласова прозападне партије су организовале демонстрације. У сукобима демонстраната и полиције једна особа је погинула, а скоро 300 је повређено.

Иако су то били парламентарни избори, кључни су били резултати због избора председника у парламенту, а не због формирања владе, јер се председник бирао гласовима најмање 61 од укупно 101 посланика. Тако да су ово први директни избори за председника Молдавије од деведесетих година. Осим финансијских проблема, Молдавија има и замрзнути конфликт са руским становништвом у Придњестровљу, али и тежње да се припоји Румунији, на шта би, како Русија најављује, уследило отцепљење ове области.