Ђоковић – Димитров у осмини финала

После свега четири такмичарска меча у претходних 50 дана, Новак Ђоковић се вратио на терен 16. узастопном победом на мастерс турнирима у Паризу. Меч против Жила Милера, завршен са 6:3, 6:4, није дао одговоре на многа питања о тренутној форми и кризи у игри водећег на светској листи, али је оповргао оцене најцрњих песимиста. Бранилац три узастопне титуле играо је колико је било потребно да за 80 минута прође у осмину финала, без превише напора и осцилација. У ствари сличне мечеве са делом снаге играо је у уводним колима многих турнира, па и када је био на врхунцу форме.

Четири године старији Луксембуржанин није био прави тест за више домете, али ни противник за потцењивање. Тренутно је 34. на свету, што је и његов највиши пласман у каријера, а у полуфиналу Базела, прошле седмице, једва га је, после заостатка у сетовима, зауставио Кеи Нишикори. Међутим није добио много прилика, упркос повременим бравурама на мрежи. Имао је само једну за брејк и није је искористио, док су Ђоковићу биле довољне две реализоване, од укупно четири.

Размишљања о могућем Ђоковићевом посртању трајала су само у првом гему, подгрејана дуплом грешком већ на првом сервису. Потом је наставио далеко сигурније и брејком за 4:2 осигурао недостижну предност. Када је на 5:2 Милер спасао једну сет-лопту, па и другу, наш тенисер је први пут показао знаке нервозе и било каквих осећања. Да је сет завршио брејком, наредни би почео својим сервисом, што му увек одговара, па би можда и пут до победе био краћи. Овако, сет је окончао са 6:3, у другом више није био надмоћан као у првом, а број дуплих грешака се попео до четири. И Милер се ослободио, почео да напада и при вођство од 2:1 стигао до једине прилике за брејк. Није успео, али није ни заостајао све до резултата 4:4, када је дванаестоструки гренд слем шампион повео и одмах довршио меч. Био је то тренутак за једине осмехе у мечу и очиту радост што поново побеђује.

Већ у данашњем мечу осмине финала биће знатно теже. Григор Димитров у другој половини сезоне игра знатно боље, тренутно се попео до 17. места на свету, а у првом колу је провео на терену свега пола сата против Маркоса Багдатиса, који му је предао меч после првог сета, изгубљеног са 6:3.

Ђоковић води са 5:1 против бугарског тенисера, кога је једина победа, у Мадриду 2013, толико прославила да су га национални спортски медији прогласили за спортског хероја, тврдећи да је помрачио славу Христа Стоичкова. И наш ас је запамтио тај меч по сукобу са мадридском публиком, па се потрудио да добије наредна три што убедљивије. То му је и успело, осим на Вимблдону, 2014, када је морао да одигра четири сета и два тај-брејка. Каснији пад форме Димитрова допринео је да се ни једном не сретну током последње две године Ђоковићеве апсолутне доминације.

Виктор Троицки, на жалост, није успео да поправи досадашњи слаб скор против Кеија Нишикорија и дуплира број наших представника у осмини финала. Јапанац га је победио чак и на почетку каријере, 2008, а после јединог пораза 2010, у Паризу је лако додао и шесту победу: 6:2, 7:5. Први сет је осигурао раним брејком, а у другом је разлику направио у самом финишу. Троицком остаје за утеху да сезону завршава повратком у првих 30, највероватније на 28. месту.

Од осталих мечева другог кола, најзначајнији су били оно који одлучују о два преотсла места на завршном годишњем турниру осморице у Лондону. Марин Чилић је зауставио свог земљака Ива Карловића у мечу који је био неизвестан само до краја тај-брејка у првом сету: 7:6 (9:7), 6:2, те дошао у прилику да престигне и тренутно седмог Доминика Тима, пошто је млади Аустријанац лако изгубио од Џека Сока: 6:2, 6:4. У игри су и даље Томаш Бердих, Жо Вилфрид Цонга и Давид Гофан, за које су сусрети осмине финала Чилић – Гофан, Нишикори – Цонга и Бердих – Симон од кључног значаја.