Како је Симона два пута саслушан у БИА

Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић рекао је да има 97 безбедносно интересантних особа у малој области код Јајинаца, од којих је полиција испитала 37 у оквиру истраге наласка оружја недалеко од породичне куће премијерових родитеља. Против неколико је 2012. године вођена истрага јер су били осумњичени за покушај убиства неких од припадника највиших државних институција. Трагом министрових речи и сазнања да у непосредној близини где је нађено оружје у Јајинцима живи Владица Симоновић Симона, председник Спортског удружења „Едукативно-креативни центар Фамилија”, а некадашњи вођа „Делија” који има криминални досије – запутили смо се јуче на ову локацију. Прича се да се овде окупљају сумњиве, милитантне особе, да су се појавили дрога и оружје.

У улицу где је у суботу нађен арсенал оружја стиже се када се из правца центра града, после Спомен-парка Јајинци скрене лево и крене горе ка шуми. Оружје је нађено са леве стране, на проширеном делу улице. Овде јуче није било никаквог трага полицијског увиђаја или било чега другог. На 20 метара одатле је неколико породичних кућа. Њихови станари нису били причљиви. Неколико стотина метара дубље ка шуми пут води до просторија ФК Напредак, где са породицом живи Симоновић, који је 2002. године основао „Фамилију србских навијача”.

То је мања кућа са десне стране, поред које се налази фудбалски терен. Лево преко пута је напуштена нелегална грађевина. Ту је и топ „Прага” са амблемом Симоновићевог удружења. Затекли смо га како окопава башту у дворишту куће. У стопу га прати бели амерички булдог. На питање да ли је на министровом списку од 97 безбедносно интересантних особа, уз осмех одговара:

„Два пута сам ишао на разговор у Безбедносно-информативну агенцију (БИА). Питали су ме за ’Прагу’, рекао сам им да ми је нико случајно не дира. Још би требало да идем код другара у београдску полицију, тамо сам им на неком списку, при врху вероватно. Нисам цвећка”, наводи Симоновић у разговору за „Политику”.

Каже да му није било свеједно када су га звали из БИА.

„Била је недеља. Требало је да играмо ер-софт, али због полиције око 70 људи није могло да прође до овде. Седео сам с породицом и пријатељима и ручао када су ме звали. Пријатељи су ме питали да ли се враћам. Рекао сам да немам појма. Наместио сам им се као кец на десет. Још да је неко дошао овде и снимио 30 до 50 пушака и снајпера и којечега – рекао би да то је то. Нико не би поверовао да није право. Једноставно, политика не бира, наместиш се ту. Све је могуће”, каже Симоновић.

У БИА није седео на столици са упереним светлом, како то сви замишљају. Ушао је у један леп кабинет.

„Водили смо господски разговор на хиљаду тема, као сада са вама. Ниједно непристојно питање. Био сам још једном, јер су ме замолили да дођем због нових околности”, наводи Симоновић.

Каже да је прича да се код њега прави паравојна формација – будалаштина.

„Овде долази пола њих из полиције, БИА и војске. Знају све шта се ради, прича и дешава. Мене су питали за информације, да ли могу да им помогнем. Мој рад је јаван, сви се ту скупљају”, уверава нас Симоновић.

За себе каже да је отац петоро деце, српски домаћин и верник. Пише песме, издао је три албума и две књиге. Држи бесплатну школу фудбала, организује ер-софт (симулација ратних борби уз употребу посебног оружја, муниције, фантомки, униформи и друге опреме на којој се окупи и до сто људи), столар је и керамичар. Упитан да ли има криминални досије и да ли је осуђиван, каже да јесте – „за свашта”.

„За покушај убиства деведесетих, када смо се на све стране упуцавали. Доказивали смо се као мушкарци. Нисам лопов и нисам преварант”, прича Симоновић.

Каже да је био у београдском Це-зеу – шест месеци пре пет, шест година због вербалног деликта. Наводи да није дао да га легитимишу и да би било све у реду да није био у сукобу са тадашњом влашћу, односно Борисом Тадићем и Божидаром Ђелићем, који су га, како тврди, окарактерисали као државног непријатеља због плаката, па су „гледали да га сасеку где су стигли”.

Када је пре две године дошао са породицом, просторије где сада живи биле су руина, стециште наркомана и проститутки. Првих годину дана имао је проблем да очисти све и отера наркомане и криминалце. На раскрсници изнад је, прича, било главно дилерско место, у напуштеној грађевини преко пута су се окупљали наркомани. била је стециште наркомана и проститутки.

Сада на терену поред куће у којој смо јуче, испод слике Његоша, са Симонићем седели и разговарали, деца из расељених и социјално угрожених породица бесплатно тренирају фудбал. Битно је да имају добре оцене у школи. Псовке су, каже Симоновић забрањене. Када је реч о „Фамилији србских навијача”, тврди да се више не бави тиме.

„Има симпатизера и неких који чувају успомену на то. Не окупљамо се. Ја сам овде и долазе ми гости. Скоро сам издао књигу ’Исповест хулигана’, поезија је у питању”, вели Симоновић.