Страх од америчких избора диже цену злата

Сједињена Америчке Државе, водећа светска економска сила, гурнуле су берзе у стање растројства које ће засигурно потрајати до председничких избора 8. новембра, услед неочекиваног раста шанси републиканског кандидата Доналда Трампа да се усели у Белу кућу.

Којим путем ће кренути Америка – барем што се економије и финансија тиче – уколико 8. новембра победи Доналд Трамп, познат по оцени да је Кина „девизни манипулатор”, заговорник подизања зида према првом суседу Мексику, присталица јачања домаће нафтне индустрије у јеку енормног раста глобалних залиха непродатог црног злата и противник трговинских споразума са Канадом?

Неспособне да замисле профил економског курса „Трампове Америке” берзе су јуче, у одсуству поуздане најаве да ће Централна банка САД (познатија као Федералне резерве) у децембру коначно подићи основну референтну каматну стопу, наставиле да обарају вредност америчког долара, мексичког пезоса и кинеског јуана и истовремено дижу цену злата, „ швајцарца” и јапанског јена.

Све до прошлог петка, берзе су чврсто веровале у изборну победу Хилари Клинтон, која би, по проценама са Волстрита, одржала „континуитет” с текућом опрезном монетарном и економском политиком САД. Шта бива са вредношћу америчког долара, тамошњих хартија од вредности и дугом САД ако на чело најјаче светске економије дође Трамп, који је већ истакао да неће бежати од отворених сукоба са Централном банком САД? Трамп је недавно поручио госпођи Џенет Јелен, председници Централне банке САД, да „треба да ју је срамота” што не подиже каматну стопу, то јест што спроводи монетарну политику по вољи садашњег председника Барака Обаме.

Берзама није промакла претња Доналда Трампа да би у случају пораза могао и да не прихвати резултате америчких избора.

За финансијска тржишта то значи могућност озбиљног продужетка неизвесности на домаћем тржишту САД и у односима Америке са другим деловима света. На пример, ако Клинтонова победи, а Трамп не прихвати такав резултат, колики су изгледи за друштвену дестабилизацију Америке?

Берзе на озбиљне количине неизвесности реагују инстинктивно, понајпре бежанијом на тржиште злата.

Од прошлог петка – када је Еф-Би-Ај најавио могућност обнове истраге о електронској преписци Хилари Клинтон и пет њених блиских сарадника – упоредо са падом рејтинга „миљенице Волстрита” и растом шанси „непредвидљивог предузимача” Трампа, вредност унце злата је у силовитом успону.

Почетком седмице, унца злата пробила је  „психолошку баријеру” цене од 1.300 америчких долара, јуче је тек нешто мало склизнула испод те црте, док шпекуланти очекују крајње ћудљив тренд и после 8. новембра, вероватно и до краја године, преноси агенција Блумберг.

„Америчка политичка неизвесност – мање од седам дана пред изборе – оставља траг на берзе. По најновијим проценама, ривали су по шансама (за победу) много ближе него што су били пре неколико дана. То би злато могло одвести у једном, а долар у другом смеру”, наводи америчка агенција, позивајући се на процене брокера са Волстрита.

„Инвеститори нису очекивали нови фактор неизвесности на америчким изборима, поготово не из таквог извора какав је Еф-Би-Ај. Велики финансијери у седмици пред америчке изборе клоне се било каквих ризичних улагања”, додају трговци из лондонског Ситија.

Непредвидљиви курс Америке након 8. новембра мелем је за уши лукавих берзанских спекуланата широм света. Махери финансијских тржишта знају да светске берзе не послују са пророчицама.

У таквој ситуацији на глобалним берзама, шпекуланти се данас кладе да би унца злата „врло брзо” могла достићи вредност од 1.400 долара, а затим у ниском залету кренути у спринт ка цени од 2.000 долара за 31,1 грам.