Вирус дугова у здравству лечиће општине

Неизмирене обавезе добављачима за лекове и санитетски материјал, неисплаћени судски трошкови и камате, извршна решења по тужбама бивших радника, неисплаћене зараде стоматолозима, али и неуплаћени порези и доприноси, неплаћени рачуни за енергенте и бензин за превоз болесника главни су, мање-више исти разлози због којих су рачуни двадесетак здравствених установа широм Србије у блокади. Међу њима је највише домова здравља, али и неколико општих болница и клиничко-болничких центара.

Има и специфичних случајева, због којих испаштају и болесници и запослени. Рецимо, дом здравља у Мајданпеку је у блокаду доспео после тужба пацијента због неадекватно пружене здравствене заштите „тешке” седам милиона и 885.826 динара, док је Клиничко-болнички центар „Др Драгиша Мишовић” у блокаду стигао због 110.279.157 динара трошкова судског спора са наследником земљишта узетог за потребе Железничке болнице, правног претходника ове установе из 1960. године.

Када се саберу сви износи ненаплаћених потраживања, које сада добављачи и остали „утеривачи дугова” покушавају да наплате, стиже се до милијарду и 474 милиона динара. Због тога је овај проблем доспео последњих дана у жижу јавности неколико министарстава, а није у надлежности Републичког фонда за здравствено осигурање. У Фонду су јасно још пре скоро месец дана објавили да својим поступањем ни на који начин нису утицали на блокаду подрачуна здравствених установа и да „нема правног основа да спроведу деблокаду поменутих рачуна”, с обзиром на то да су здравственим установама већ платиле оно на шта су по закону обавезане. Подсећамо да Фонд са сваком установом закључује уговор на основу којих се исплаћују плате запослених, лекови, уградни материјал, санитетски и медицински потрошни материјал, исхрана болесника, енергенти...

Како ово није први пут да су се неке здравствене установе нашле „у црвеном минусу”, ранијих година одлучено је да РФЗО измирује уговорне обавезе путем уговора о асигнацији, директним плаћањем обавеза добављачу здравствене установе, а у складу са закључком Владе Републике Србије. Тако је у 2015. по уговорима о асигнацији Републички фонд извршио пренос 1,6 милијарди динара добављачима, а од почетка ове године до 9. септембра око 1,4 милијарде динара у име и за рачун здравствених установа, чији су подрачуни били у блокади.

Очигледно да оваква пракса ипак није могла да се настави у недоглед, па је недавно и сам министар здравља др Златибор Лончар објаснио да су Фонд и Министарство давали новац за функционисање здравствених установа у блокади, али да није трошен наменски, те ће због локалне самоуправе морати да репрограмирају дуг, јер како је рекао „ни Немачка не би могла да плати такав ’јавашлук’, већ би пропала”.

Ана Брнабић, министарка државне управе и локалне самоуправе, после консултативног састанка с представницима апотека, домова здравља и локалних самоуправа предложила је начине да се разреши ова ситуација. У саопштењу Министарства државне управе и локалне самоуправе и НАЛЕД-а, најављено је да ће се утврдити структура дуговања и размотрити могућност да дуг преузму локалне самоуправе као оснивачи, као и да се са повериоцима договори отпис камата, као и грејс период и отплату у више годишњих рата. Планирано је и да се направи дугорочни одрживи модел финансирања, који ће спречити стварање новог минуса и који ће поред апотека важити и за домове здравља.

Решење за заустављање раста дуговања државних апотекарских установа, чији је оснивач локална самоуправа, требало би да буду завршена до краја године. Такође у саопштењу се наводи да је „извесно да постојеће обавезе према добављачима за испоручене лекове, које су достигле 11 милијарди динара, неће преузети држава и да неће бити претворене у јавни дуг”.

Министар здравља Златибор Лончар инсистира и на утврђивању одговорности менаџмента и управљачких тела апотекарских установа и домова здравља током чијих мандата су нагомилана дуговања.