ММФ: како је „не” постало „да”

Имали смо дуге и тешке разговоре с представницима Међународног монетарног фонда, они су увек опрезни, а ми имамо још више од годину дана аранжман са овом институцијом. Договор приликом закључења трогодишњег аранжмана у фебруару 2015. био је да три године имамо замрзнуте плате и пензије, али смо, ипак, пре тог рока кренули у лагано веома скромно повећање примања.

Циљ програма који смо закључили је да се ,,2018. године вратимо не само на претходне плате, него да имамо одрживи и инклузивни раст, који ће се позитивно одразити на све” (изјава министра финансија).

Мисија ММФ саопштила је на крају разговора у оквиру шесте ревизије аранжмана, да се сложила с планом Владе Србије о једнократним расходима, укључујући и исплату пензионерима, као и о повећању плата и пензија и решавању старих дугова државних предузећа.

ММФ као светски финансијски полицајац и конзервативна институција има врло ригидна правила која намеће задуженим земљама, па се веома ретко дешава да дозволи повећање примања док траје утврђени економски програм, и да се бољи фискални резултат који је остварен, односно приходи, поделе грађанима. Влада тврди да фискални резултати надмашују очекивања, а очекује се да ће до краја године дефицит бити нешто изнад 80 милијарди динара (2,1 одсто БДП), што је упола мање од првобитно планираног.

Потврђено је да ће од почетка идуће године плате запосленима у здравству, институцијама културе, судству, војсци и полицији бити повећане пет одсто, а пензионерима би бонус (5.000 до 6.000 динара ) могао бити исплаћен првих дана следећег месеца. Плате запослених у основним и средњим школама биће повећане шест одсто, док ће пораст плата запослених у високошколским установама бити нешто мањи. Пензије ће бити повећане за симболичних 1,5 одсто (максимално 1,7), при чему ће бонус (од 5.000 до 6.000 динара) за пензионере бити линеаран. За ова повећања потребно је из буџета издвојити око 35 милијарди динара.

Очигледно је да ММФ сматра да би већи пораст пензија дугорочно могао да оптерети буџет. Пратиће остварење циљева економске политике и фискалне консолидације, па ако буде стабилнијег раста, пензије ће опет бити тема разговора неке од наредних ревизија кредитног аранжмана.

Као и раније, пензионери као најосетљивији и најугроженији део популације и овог пута најгоре су прошли. Зато поједина пензионерска удружења најављују нове протесте и скупљају 30.000 потписа, које би предали Народној скупштини, тражећи да им се врати део противуставно одузетих пензија, које су стечено и неотуђиво право, односно да се поништи Закон о привременом уређивању начина исплата пензија.

*Економиста, научни саветник