MMF: kako je „ne” postalo „da”

Imali smo duge i teške razgovore s predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda, oni su uvek oprezni, a mi imamo još više od godinu dana aranžman sa ovom institucijom. Dogovor prilikom zaključenja trogodišnjeg aranžmana u februaru 2015. bio je da tri godine imamo zamrznute plate i penzije, ali smo, ipak, pre tog roka krenuli u lagano veoma skromno povećanje primanja.

Cilj programa koji smo zaključili je da se ,,2018. godine vratimo ne samo na prethodne plate, nego da imamo održivi i inkluzivni rast, koji će se pozitivno odraziti na sve” (izjava ministra finansija).

Misija MMF saopštila je na kraju razgovora u okviru šeste revizije aranžmana, da se složila s planom Vlade Srbije o jednokratnim rashodima, uključujući i isplatu penzionerima, kao i o povećanju plata i penzija i rešavanju starih dugova državnih preduzeća.

MMF kao svetski finansijski policajac i konzervativna institucija ima vrlo rigidna pravila koja nameće zaduženim zemljama, pa se veoma retko dešava da dozvoli povećanje primanja dok traje utvrđeni ekonomski program, i da se bolji fiskalni rezultat koji je ostvaren, odnosno prihodi, podele građanima. Vlada tvrdi da fiskalni rezultati nadmašuju očekivanja, a očekuje se da će do kraja godine deficit biti nešto iznad 80 milijardi dinara (2,1 odsto BDP), što je upola manje od prvobitno planiranog.

Potvrđeno je da će od početka iduće godine plate zaposlenima u zdravstvu, institucijama kulture, sudstvu, vojsci i policiji biti povećane pet odsto, a penzionerima bi bonus (5.000 do 6.000 dinara ) mogao biti isplaćen prvih dana sledećeg meseca. Plate zaposlenih u osnovnim i srednjim školama biće povećane šest odsto, dok će porast plata zaposlenih u visokoškolskim ustanovama biti nešto manji. Penzije će biti povećane za simboličnih 1,5 odsto (maksimalno 1,7), pri čemu će bonus (od 5.000 do 6.000 dinara) za penzionere biti linearan. Za ova povećanja potrebno je iz budžeta izdvojiti oko 35 milijardi dinara.

Očigledno je da MMF smatra da bi veći porast penzija dugoročno mogao da optereti budžet. Pratiće ostvarenje ciljeva ekonomske politike i fiskalne konsolidacije, pa ako bude stabilnijeg rasta, penzije će opet biti tema razgovora neke od narednih revizija kreditnog aranžmana.

Kao i ranije, penzioneri kao najosetljiviji i najugroženiji deo populacije i ovog puta najgore su prošli. Zato pojedina penzionerska udruženja najavljuju nove proteste i skupljaju 30.000 potpisa, koje bi predali Narodnoj skupštini, tražeći da im se vrati deo protivustavno oduzetih penzija, koje su stečeno i neotuđivo pravo, odnosno da se poništi Zakon o privremenom uređivanju načina isplata penzija.

*Ekonomista, naučni savetnik