Да ли су у Немачкој ишчезли добри Самарићани

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – Недавно откриће медија да најмање четири особе нису помогле старијем човеку, којем је прво позлило у филијали банке у Есену да би касније и преминуо, минулих дана су шокирали немачку јавност али и поставили питање да ли су у Немачкој ишчезли добри Самарићани.

Пре неколико дана јавност је могла да види снимак надзорне камере у филијали Дојче банке у граду Есену, где је још 3. октобра на Дан немачког уједињења 82-годишњем пензионеру позлило поред банкомата, због чега се срушио на под, али му чак двадесетак минута нико није притекао у помоћ. Штавише, на снимку се види да га је од четири особе, које су игнорисале чињеницу да он лежи на поду без свести, једна чак прескочила како би завршила своју финансијску трансакцију, док су га остале заобишле. Тек након двадесетак минута у филијалу улази пета особа, која му прилази и одмах потом зове хитну помоћ. Она је је онесвешћеног човека пребацила у болницу, где је касније и преминуо.

Полиција у Есену саопштила је да је идентификовала и покренула истрагу против најмање четири особе због непоштовања немачког закона познатог као закон о „добром Самарићанину”, који налаже особама да пруже помоћ другима у ванредним околностима, а ако не пруже помоћ, могу бити суочени са новчаном казном или годином дана затвора.

На друштвеним мрежама дошло је до експлозије гнева, а полиција је саопштила да је међу осумњиченима и младић у раним тридесетим годинама и особа од око 60 година. Како анонимне особе на друштвеним мрежама, тако и јавне личности, запитали су се какво је то немачко друштво постало када несрећном човеку нису одмах помогли.

„Чврсто верујем да без истинске саосећајности друштво не може да опстане”, рекао је бискуп Франц-Јозеф Офербек, подсећајући на библијску причу о добром Самарићанину који је помогао опљачканом и повређеном Јеврејину, којем претходно нису помогла двојица пролазника, међу којима је био и свештеник.

Иако се Немачка у избегличкој кризи показала као једна од најсаосећајнијих земаља у Европи, примивши прошле године око милион избеглих док је чак око четири милиона Немаца новчаним прилозима или волонтирањем помогло њиховом збрињавању, званичници немачких синдиката полицајаца истичу да полицајци све чешће долазе у контакт са људима који имају став „зашто бих ја бринуо о патњама других”.

Према оцени Рајнера Вента, шефа полицијског синдиката ДполГ, становништво Немачке болује од „колективног губитка емпатије” а егоизам преовладава духом овог времена.

„И искрено, заиста немам решење којим би ово могло да зауставимо”, истиче он, указујући да родитељи имају све мање утицаја на децу и не успевају да их науче правим вредностима што, како каже, не полази за руком ни вртићима и школама.

Како преноси портал магазина „Штерн”, берлински психолог Петер Валшбургер, ипак, делимично оправдава људе који нису помогли пензионеру, јер „неуобичајена ситуација често игра одређену удлогу у понашању”.

„Празна просторија са банкоматима у дану када је банка затворена. Ви желите да брзо подигнете новац. Можда сте у журби. Тада сте суочени са нечим непријатним и чудним. Често сте видели бескућнике да леже на истом месту. Запитате се: `Да ли би требало да позовем Хитну помоћ? Али, можда није ништа озбиљно, па ћу испасти будала. Да ли би требало да покушам да га оживим? Не верујем да то могу`. И онда одете, делом због тога што се осећате као да вас нико није видео. Наравно, то је погрешно”, објашњава психолог и додаје да је из угла еволуције, човек заиста социјално и саосећајно биће, али да се то углавном примењује на особе које добро познајемо.

Према његовој оцени, наши савремени животи, нарочито у граду, функционишу по сасвим другачијим правилима.

„Свако ради само оно што је његово”, каже он и додаје да је неопходно да направимо својеврсну „трансформацију градова у села”, како бисмо подстакли то да људи пре помогну комшијама него да уживају у анонимности у великом граду.

Адвокат Зонка Менер-Хојрс за келнски дневни лист „Рајнише пост” каже да у пракси веома ретко неко буде процесуиран за то што се оглушио о обавезу да пружи помоћ особи у невољи. Према њеним речима, најчешће тужилац одустане од тужбе због недостата доказа. Што се тиче овог случаја у Есену, она каже да је снимак доказ али и да ће бити тешко доказати намеру клијената банке да не помогну онесвешћеном.