Тихо нестала Шар-планина

Када су у октобру прошле године јединице Косовске полиције из Урошевца упале и похапсиле раднике Јавног предузећа „Национални парк Шар-планина”, престао је да постоји један од пет националних паркова у Републици Србији.

Овом акту претходило је усвајање Закона о националним парковима у скупштини Косова. Шесторо радника је два дана било у затвору, потом им је одређено месец дана кућног притвора и на крају их је сачекала оптужница за уништавање и крађу шуме. Муњевитом применом косовских закона којима је уништена још једна „илегална српска организација” стављена је тачка на рад и опстанак ових људи, очување природних добара и парка у систему Републике Србије. Ништа није помогло ни то што је ЈП „Национални парк Шар-планина” редовни и равноправни члан европске конфедерације националних паркова.

У општој анархичној ситуацији након 1999. године овај национални парк успео је да, у оквиру својих могућности и надлежности, сачува 13.000 хектара квалитетне шуме. То је једно од ретких места на Косову и Метохији где се водило рачуна да не буде непланског уништавања и где се секло према правилима стручно и санитарно. Посете шумских инспектора из косовског система завршавале су се оценама да је реч „о најочуванијим шумама Косова”. Оно што се налази ван енклаве или у њеним рубним деловима уништено је до размера еколошке катастрофе. Међутим, показало се да то није никакав аргумент и да њихов рад никога не занима: радници и управа су оптужени да су оштетили Косово за око 800.000 евра, па се према речима адвоката Дејана Васића може очекивати наплата штете у износу од 878.000 евра, што значи да ће за ову наплату бити конфискована њихова комплетна имовина. На терет им се ставља што су Законом о националном парку SHARRI без плана о чишћењу шума одобреном од косовских институција секли шуму и што су је обележавали чекићем ДШС (државне шуме Србије). Примера ради, овде се секло око 2.400 кубних метара, док се у „Националном парку Копаоник” приближно исте површине годишње санитарно сече од 6.500 до 11.000.

„Стабла која смо обележавали била су захваћена сушом, сломљена од снега и ветра, нагорела па смо их одстрањивали. Тим дрвима снабдевали смо локално становништво у складу са прописима”, изјавио је Горан Васиљевић, један од оптужених чувара.

У основи, данас то мало кога занима јер је реч о политици и одлукама да Срби на Косову и Метохији не могу управљати било каквим ресурсима или већим материјалним добрима. Закон о националним парковима брутално је примењен само два дана по његовом доношењу у скупштини, њиме је шумско и природно благо Шар-планине и њених богатстава променило власника. Адвокат Миро Делевић који заступа раднике пред основним судом у Урошевцу сматра да је реч о политици, и додаје да ће ову оптужницу покушати да оспори.

– Мишљења сам да би овај проблем требало да буде део преговора Београда и Приштине и да су ови људи колатерална штета борбе за освајање овог немереног богатства – каже Делевић.

Директорка ЈП „Национални парк Шар-планина” Виолета Стаменковић наводи да је поступала по закону и у осталим делатностима овог предузећа: „Радили смо савесно, одговорно и домаћински, у складу са законима Републике Србије. Управо је поштовање ових закона основ оптужнице. Обратила сам се председнику Владе Републике Србије, да помогне оне који су вредно обављали свој посао и заступали интересе државе.”

У основи цео случај прошао је без превелике буке, иако је из руку Срба који су то благо чували одузет један од три основна ресурса. Аутентична средина и њено хомогено становништво, уз многе друге вредности, чувало је ове шуме, ски-терене и воде на Шар-планини. После најновијег Закона о стратешким улагањима којим се општинама одузима право вета у одлучивању о приватизацијама у локалним срединама, нестао је последњи привид да се у оквирима приштинских институција може сачувати, макар нешто српских животних интереса.

После најновијег Закона о стратешким улагањима којим се општинама одузима право вета у одлучивању о приватизацијама у локалним срединама, нестао је последњи привид да се у оквирима приштинских институција може сачувати макар нешто српских животних интереса