Хоће ли сроднике качити закон

Нови Сад – Војводина демографски стари, и то већ дуго не изненађује. Цела Србија пролази кроз исту причу, а слично се дешава и Старом континенту. Можда је веће изненађење, или отрежњење, сазнање да је приватни сектор ушао у област социјалне политике, бриге о старијим лицима и да на томе, наравно, зарађује. Највише таквих приватних домова у Војводини отворено је у Суботици, Новом Саду и Зрењанину. То не би требало да представља никакав проблем када су све стране задовољне, а поготово држава. Међутим, новински ступци пуни су извештаја о уносном бизнису из сиве зоне рада таквих објеката. Изненађење постаје шок када ти извештаји пређу у црну хронику, као крајем октобра када је у приватном дому у Панчеву избио пожар и страдало троје људи.

Из године у годину, демографи и статистичари бележе све већи број старијих од 65 година у Војводини. У тој животној доби, пре пет година било је, по подацима Завода за статистику Србије, 314.558 људи (16,27 одсто становништва), а лане – 337.903 (17,86 одсто). Нарастајућа популација суочава се при том с болестима, инвалидитетом, одвојеношћу од породице и усамљеношћу, а пре свега сиромаштвом. У просеку, живе од пензије која је у септембру ове године износила 23.459 динара.

Покрајински омбудсман указује да се из притужби, које од тих особа добија, види њихов изузетно низак ниво прихода и тежак материјални положај. Притом, знатан број њих доприноси кућном буџету своје деце и унука.

Ресорни покрајински секретар Предраг Вулетић очекује да ће приватних домова у Војводини бити и више јер, како каже за „Политику”, ово је година лиценцирања. Све те установе, укључујући и покрајинске геронтолошке центре, имале су обавезу да до 22. маја поднесу захтев за добијање лиценце која гарантује да су испуњени сви услови и стандарди за пружање услуга социјалне заштите, прописани републичким правилником.

Ипак, нису ретки случајеви нелегалног смештаја старијих особа. У последњих 12 година, покрајински инспектори социјалне заштите донели су 85 решења о забрани рада таквих домова. Само ове и прошле године било је 37 забрана, а већи број домова без дозволе налазио се на територији Суботице и Зрењанина, подаци су Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова.

Панчевачки дом у Улици Светог Саве, где је страдало троје старих, такође је био нелегалан. Трагедију је пратила и вест да је власници дома раније већ двапут било забрањивано да пружа услуге таквог смештаја. Те забране су се односиле на две различите адресе у Панчеву, подношене су и прекршајне пријаве против власнице, а она је наставила са пословањем на трећој локацији, где је и избио кобни пожар.

Покрајински секретар Вулетић сматра да су у том случају заказали други државни органи – правосуђе и полиција, уз чију помоћ иначе инспектори, најчешће по анонимним дојавама грађана, улазе у нелегалне домове, а затим пишу пријаве.

„Често нам се дешава да случај на суду застари, а ако до пресуде и дође, казне су минималне. Износе од 200.000 до милион динара, а за приватна лица од 10.000 до 150.000 динара. Испада да се власницима нелегалних домова, који зарађују, како сам то чуо од једне републичке инспекторке, и по 1.500 динара на сат, исплати да казну плате и да наставе по старом”, каже Вулетић.

Решење, сматра, треба тражити у бољем повезивању институција, већим законским казнама, изменама закона које се тичу социјалне политике а које би обухватиле „и одговорност сродника старијих особа”.

„Треба отворено рећи: пустили сте родитеље тамо где је нелегално, тамо где је несигурно, ризично. А на сајту и покрајинског секретаријата и републичког министарства постоји списак и може се проверити који су то домови са лиценцом”, истиче.

Уколико сродници заиста буду потпали под закон, питање је колико би такав потез био оправдан. Грађанима је свакако у интересу да знају који су домови са лиценцом, али да ли је свима доступан интернет. Може ли Србија да има више од 11 инспектора социјалне заштите? Само три инспекторке тренутно постоје за целу Војводину, а на републичком нивоу има их осам.

Десет домова у Новом Саду

Нови Сад има десет домова за старе, од којих су три (Лиман, Ново насеље и Футог) у оквиру Геронтолошког центра. Смештај ту кошта од око 26.000 до 49.000 динара, у зависности од локације, врсте собе и способности корисника за самосталан живот. У установи може да се смести 859 старих особа, а прошле године обухваћено је 1.187 корисника. Свим корисницима, наводи за „Политику“ директорка Славица Шкрбић, пружају се услуге смештаја, исхране, личне и хигијене простора, прање веша, фризера, неге, здравствене заштите, физикалне терапије...

„Домови су задовољавајуће попуњени и постоје листе чекања, нарочито за смештај у Футогу и на Лиману. Преосталих места има у дому на Новом насељу, који има највише смештајних јединица, и у двособним апартманима на Лиману“, каже директорка Шкрбић

У Новом Саду постоји још седам приватних домова с лиценцом, где се цене месечног смештаја крећу од 450 евра до 900 евра, ако је реч о непокретној особи. У опису њиховог пословања они наводе надзор и бригу 24 сата над корисником услуге, одговарајућу исхрану, хигијену, медицинске услуге и психосоцијалну подршку.