​Мирна старост у дому здравља

Чачак – Домови здравља у Ивањици и Гучи могли би да буду путоказ како потомци да помогну остарелим сродницима. Наиме, обе установе имају по десет постеља које већ годинама издају за, како се то стручно каже, „смештај особа без медицинских индикација”. Бројни домови здравља у српској провинцији, малим и тихим местима, могли би да постану сасвим пристојно боравиште за људе у позном добу.

– Код нас најчешће нема слободних места, ако се укаже једно брзо буде попуњено. Људи на том смештају имају храну, лекарски надзор 24 сата, а особље се труди да им негом и пажњом омогући достојан живот – каже за „Политику” др Сретина Стојановић, директор Дома здравља у Ивањици.

У прилог овоме говоре и прихватљиве цене боравка:

– За непокретне болеснике то је 1.300, полупокретне 989 а за покретне 798 динара по дану – вели докторка.

У Гучи је смештај 1.300 динара дневно такође уз непрестани лекарски надзор, а и ту се свако слободно место брзо попуни. Пре неколико година у гучком стационару, рецимо, затекли смо једну старицу, Српкињу родом из Лике, која је с породицом живела у Аргентини, али је одлучила да последње године проведе у Србији и некако дознала за прихватљиве услове смештаја у Драгачеву.

Драгачевски зет, доктор права из Москве Денис Михајлович Трушин, који у руској престоници живи са својом изабраницом Милицом из Лучана, сведочи на примеру из најпространије државе света како би и црква могла да помогне у збрињавању најстаријих житеља.

– У нашем храму у Москви где стално идем, а тако је у још неколико парохија, постоји служба која се зове „Сестре милосрђа”. Она окупља вернице Руске православне цркве које су увек спремне да помогну. Под њиховом је пажњом један дом стараца у Москви, где стално иду и помажу око неге. Поред тога, на исти начин нађу се при руци једном дому за децу без родитеља – казао је др Трушин за „Политику”.

Чачански крај је, иначе, већ био на новинским насловницама због старачког смештаја, али другим поводом. Наиме, у Дому за старе „Двоје” у Вранићима код Чачка, априла прошле године, избила је зараза после које је Полицијска управа у овом граду поднела Основном јавном тужилаштву кривичну пријаву против Петра Марића, директора, и Мирјане Вујичић, главне куварице дома. Они су окривљени што је 12. априла 2015. у кухињи дома припремљена воћна торта с малинама која је била контаминирана, заражена бактеријом салмонелом (салмонела ентеритидис) и што је подељена станарима, радницима дома и суседима, па је избила епидемија од чијих је последица преминуло шесторо штићеника ове установе.

Директор и куварица осумњичени су да су на тај начин починили тешко дело против здравља људи из члана 259. став 4, у вези са чланом 256. став 3. Кривичног законика Србије. Станари су били у добу између 69 и 88 година, преминули су између 17. и 26. априла а основни јавни тужилац у Чачку Данило Вујичић наложио је тада да се обави судскомедицинска обдукција покојника и да се образује полицијски тим који ће испитати све околности тровања.

Епидемиолози у Чачку саопштили су непосредно затим да је у Дому „Двоје” избила епидемија салмонеле, која је проглашена 16. а одјављена 30. априла, при чему су заражене 42 особе. У храни узетој из дома 16. априла није пронађена речена бактерија и лекари су претпоставили да је узрочник тровања био у торти, коју су штићеници и радници дома јели на Васкрс, 12. априла. Међутим, ниједан део тог колача није сачуван (све је поједено), па та претпоставка није могла да буде документована у лабораторији.

До које тачке је данас стигао поступак?

У Основном јавном тужилаштву, 4. новембра нам је речено да су списи предмета још на вештачењу у Институту за јавно здравље у Крагујевцу, и да ће се тужилац након налаза вештака предузимати наредне кораке.

Кључни докази, дакле, нестали су пре него што су се појавиле последице, и створила се ситуација коју правници, иначе често спремни на лаке закључке, називају сложеном.