ФБИ Клинтоновој бацио појас за спасавање

Хилари Клинтон или Доналд Трамп? Данас је дан одлуке – Американци излазе на председничке изборе на којима ће један од фактора бити и тај што је бивша прва дама још једном ослобођена сумње за угрожавање државних тајни, и то тик пред јучерашњи последњи дан кампање.

Федерални истражни биро (ФБИ) саопштио је да је прегледао раније недоступне мејлове бивше државне секретарке и да у њима није пронашао ништа ново па је препоручио одустајање од кривичног гоњења. Одлука бироа је за Хилари Клинтон нешто попут појаса за спасавање јер је њен рејтинг нагло почео да пада када је шеф ФБИ Џејмс Коми пре десет дана обелоданио да су пронађени нови мејлови и да се истрага против некадашње државне секретарке наставља. Од тога да је рачунала на готово сигурну победу бивша сенаторка је дошла у ситуацију да се последњег дана кампање бори за сваки глас јер јој анкете углавном дају око четири одсто предности, што је у нивоу статистичке грешке. Њен штаб је, како је пренео „Њујорк тајмс”, поздравио вести из ФБИ, док је републикански кандидат на једном од својих последњих митинга поручио да нико не може да прегледа 650.000 мејлова за десет дана и да је очигледно да његову ривалку штити „намештени систем”. И неки други републиканци су подсетили да се све време говорило да истрага не може да се заврши пре избора и да ФБИ мора да је попустио под огромним притисцима да стави тачку на случај са мејловима. Да истрага није обустављена, Американци би се суочили са преседаном да ФБИ води истрагу против најјачег кандидата на изборима и можда изабране председнице. Ипак, Коми је обавестио Конгрес да су мејлови Хилари Клинтон пронађени на рачунару супруга њене сараднице Хуме Абедин били приватни или да је реч о дупликатима преписке у које је биро већ имао увид. Није јасно да ли је на лаптопу Ентонија Винера, кога савезни агенти сумњиче за ласцивну преписку са тинејџерком, пронађена електронска писма са поверљивом садржином или чак и државним тајнама, пошто је ФБИ раније потврдио такве податке у мејловима бивше секретарке.

Без обзира на нова сазнања ФБИ, Хилари Клинтон остаје крајње непопуларна, баш као и њен противкандидат. Њихова омраженост међу становницима САД, при чему једна половина земље верује да је Хилари Клинтон корумпирана а друга да је Трамп расиста и шовиниста, један је од заштитних знакова ових по много чему необичних избора. Они су без преседана и по томе што је Трамп истакао да је гласање намештено и да не зна да ли ће да прихвати званичан исход, па се страхује од могућих немира после саопштавања резултата. Оптуживање једне стране земље, Русије, да се умешала на изборе на страни једног кандидата, Трампа, такође је нешто на шта Американци нису навикли. Стиче се утисак да грађани само желе да се избори већ једном заврше након годину и по дана изузетно негативне, прљаве кампање у којој су претенденти на Белу кућу мало износили политичке програме, а више блатили једно друго. Била је ово и кампања страха у којој је велики део америчке елите убеђивао нацију да никако не сме да на власт доведе Трампа да он не би завео ауторитарни режим.

Бизнисмен рачуна на подршку белаца које плаши све приметнија етничка разноликост земље, радника који су изгубили посао услед глобализације и уговора о слободној трговини и лојалних гласача Републиканске странке који ће гласати за њега иако им се не допада његов неретко скандалозан јавни наступ. Либерална кандидаткиња се узда у гласове проверених гласача демократа и бираче из афроамеричке и латиноамеричке заједнице. Лоша вест за њу је да црна мањина показује према њој далеко слабији ентузијазам него својевремено за Барака Обаму, али је добра вест што су Хиспаноамериканци изгледа решили да изађу у великом броју будући да је Трамп обећао протеривање илегалних имиграната (који у највећем броју долазе из Латинске Америке) и назвао мексичке дошљаке силоватељима и нарко-дилерима. Како преноси „Вашингтон пост”, бројни Латиноси су у редовима чекали да у Лас Вегасу искористе право на такозвано рано гласање. Бирачима у бројним државама је било дозвољено да и пре данашњег званичног изборног дана искористе своје гласачко право, и то је учинило 42 милиона људи.

За бројне државе се унапред зна како ће гласати јер су то јака републиканска односно демократска упоришта па су очи целе земље упрте у десетак неодлучних држава за које се још не зна да ли ће преломити на једну или другу страну (Флорида, Невада, Охајо, Северна Каролина). Победника не одређује укупан број гласова грађана већ њихова распоређеност по државама. Председник постаје онај ко освоји 270 од 538 такозваних електорских гласова који се свакој држави и главном граду Вашингтону додељују на основу броја становника. Онај ко освоји већину у некој држави добија све њене гласове (две државе су изузетак), па би теоретски било могуће да неко ко освоји само један глас грађана више од конкурента добије свих 55 гласова Калифорније, државе са највећим бројем електора. Ипак, рачуна се да ће Хилари Клинтон са далеко већом разликом победити у Калифорнији која је за њу сигуран глас баш као и неке друге велике државе попут Њујорка (29).

У сенци избора за 45. председника истовремено се одржавају и избори за Представнички дом и Сенат. Конгрес би одједном могао да постане далеко интересантнији ако ниједан од кандидата не освоји 270 електорских гласова. У том случају трка се пребацује на терен конгресмена који ће у доњем дому парламента, у којем републиканци имају већину, изабрати новог шефа Беле куће.

Прогнозирани број освојених гласова (у процентима)

Хилари Клинтон   Доналд Трамп

48                                                43   (Вашингтон пост/Еј-Би-Си)

44                                                40      (Ен-Би-Си/Волстрит џорнал)

45                                                42        (Политико/Морнинг кансалт)